"EU mora da se potrudi oko Srbije"
Za Srbiju, koja lavira između Moskve i Brisela, Evropska unija će morati da učini više i da se potrudi da bude atraktivnija, zato što za sada Srbi na članstvo u Uniji gledaju iz perspektive Rumuna i Bugara, gde uticaj na život običnih ljudi nije tako vidljiv, ocenjuju poljski analitičari.
Poljska javna televizija TVP u opširnoj analizi upozorava da Srbiju, koja doduše pregovara sa EU, ali predsednika Rusije Vladimira Putina dočekuje kao junaka, čeka uskoro važna odluka o budućem putu i zato EU mora da bude aktivnija i potrudi se da pokaže da jeste atraktivna za Srbe.
"U Srbiji je rasprostranjeno uverenje da Unija daje malo ali da Rusija nije alternativa zato što joj nije stalo do razvoja Srbije. Radije jača posvemašnju korupciju u Srbiji i klasu oligarha, znači najveće boljke zemlje i prestonice Beograda", kazala je poljskoj televiziji Marta Špala iz poljskog Centra za istočne studije.
Tomaš Žornačuk iz poljskog Insituta za međunarodna pitanja izrazio je nadu da bi Srbija ipak mogla da pođe pre primerom Hrvatske, nego Makedonije ili Turske, u kojima je evrointegracija zapela.
"Pregovori Hrvatske su trajali šest godina, a naredne dve godine iziskivala je priprema sporazuma i njegovo usvajanje", kazao je Žornačuk.
Srbi verni Rusiji
Poljski analitičari ne veruju da će pitanje Kosova u pregovorima zaseniti ostale kriterijume, ekonomske i političke, a kada je u pitanju odnos prema Rusiji, upozorili su da je u saradnji Beograda i Moskve puno pompeznosti, a malo konkretnog.
"Srbija doduše nije uvela sankcije Rusiji, ali nije ni stala na njenu stranu u sukobu sa Zapadom. Ono što je za Putina bilo najvažnije tokom posete Beogradu - jasna deklaracija Srbije da je na strani Rusije, nije se desilo", kazala je Špala.
Odustajanje Rusije od gasovoda Južni tok i Špala i Žornačuk vide kao potvrdu da Rusija gleda pre svega svoje interese, a posle tog primera, kada je dala ono najbolje što ima, energetski sektor, pod kontrolu Rusije a zauzvrat nije dobila ništa, Srbija bi po njihovoj oceni trebalo da razmotri kako će regulisati svoje odnose s Moskvom.
"Na odnos prema Rusiji utiče i vekovna kulturna, religijska i istorijska bliskost. Ne samo Srbi nego ni Evropljani ne bi smeli da prave od toga problem. Na kraju krajeva, Rusija nikada nije napala Srbiju i pre je bila zemlja koja joj je pomagala da se izvuče iz okova okupatora. Beograd nikada nije okupirala ruska armija", istakao je Žornačuk.
Potrebne investicije
Na primeru pomoći tokom katastrofalnih poplava Špala je upozorila da Rusija prednjači u svojevrsnom propagandnom ratu protiv EU u Srbiji i investira puno da pokaže da vodi računa o srpskim interesima.
"Srpsko društvo još uvek ne vidi kako bi članstvo u EU moglo da poboljša stanje, posebno što se reforme koje zahteva Brisel povezuju pre svega sa štednjom. Mnogi žitelji Srbije skloni su i takvim mislima da li je uopšte bolje da se za cenu bolnih reformi integrišu u EU. Zato srpskim političarima ali i onima u Briselu predstoji naporan rad da uvere Srbe da se odlučnije izjasne za ulazak u EU", rekao je za TVP Žornačuk.
