Krediti skupljaju prašinu i kazne

Vest da je srpska policija ostala bez milion evra donacija Norveške za projekat prevencije kriminaliteta u Srbiji nije nikoga posebno iznenadila. Nije to ni prvi, verovatno ni poslednji milion koji je država Srbija izgubila jer njena administracija jednostavno nema volje ni znanja da uzme novac, čak ni na poklon.

Fonet/B. V.

Iskoristili samo petinu odobrenog kredita: Železnice Srbije

 

Na raznim računima stoji neiskorišćeno oko tri milijarde evra za razne projekte koje nesposobna administracija ne uspeva da angažuje, čak i kad su donacije u pitanju

Srbija je na kolenima u svakom smislu i ne bi smela sebi da dozvoli da izgubi dar ni od 10.000 evra, a kamoli milionske donacije. Jedan od posebno slikovitih skandala bila je svojevremena donacija Japana koji je Srbiji poklonio 30 digitalnih mamografa. Međutim, država nije našla za shodno ni da obuči lekare da ih koriste, iako smo u samom evropskom vrhu po broju obolelih od raka.

Bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović tada (2012) je zapomagala kako postoji opasnost da Srbija vrati Japanu te mamografe jer se ne koriste. Najavila je hitno rešavanje problema, odnosno angažovanje deficitarnih rendgenologa, ali se do dan-danas ne zna kako je taj skandal rešen.

Za Srbiju nisu problem samo donacije. Građani kao poreski obveznici plaćaju silne penale na neiskorišćene kredite koji su našoj zemlji odavno odobreni, pre svega za gradnju infrastrukture. Ovaj neprofesionalizam koštao je mnogo građane, ali nijedan ministar, direktor javnog preduzeća ili funkcioner lokalne samouprave nikada za tu aljkavost nije odgovarao, ni politički, a kamoli krivično.

Na raznim namenskim računima skuplja prašinu oko 3,1 milijarda evra namenjenih Srbiji, ali treba imati u vidu da nijedna međunarodna finansijska organizacija ili država koja zajam odobrava ne voli mrtav kapital, pa se tako plaćaju penali za neiskorišćene, a odobrene pare. Kada stranci daju pare, oni vode računa o nekoliko stvari - da je ulaganje opravdano valjanim projektom, da se novac namenski potroši u celosti i da se dug na vreme vrati.

Samo Elektroprivreda Srbije nije povukla 600 miliona evra za modernizaciju. Za Koridor 10 nije povučena čitava milijarda dolara. Provizija na nepovučena sredstva se plaća kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Eksim banke, kanadske banke za razvoj izvoza, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, vlade Azerbejdžana i Japanske agencije za međunarodnu saradnju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je naveo da je problem sa korišćenjem donacija i kredita naša loša administracija, te nepripremljeni projekti i nerešeni imovinski odnosi, ali ukazuje na još nešto:

- Korupcija nije moguća, pa postoji mali lični interes državnih službenika da učestvuju u povlačenju takvih kredita - kaže Arsić.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače nedostatak projekata.

- Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i u privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita - rekao je Gligorov.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević naglašava da država sama svojim potezima dvostruko opterećuje budžet.

- Najpre jer skupo plaćamo kašnjenje, a zatim i što ne dobijamo blagovremeno plodove od tog novca. To se dešava u nerazvijenim društvima. Normalno bi bilo da se projekti naprave, da se unapred znaju efekti i odrede precizni rokovi realizacije - savetuje Kovačević.