Dve decenije tragaju za kostima najmilijih

Traženje nestalih Srba u Hrvatskoj je sve mučniji proces, posebno ako se zna da postoji 15 poznatih grobnih mesta sa 220 ubijenih Srba, ukopanih nakon akcija "Bljesak" i "Oluja", a koja se u Hrvatskoj ignorišu, poručio je ponovno izabrani predsednik Udruženja porodica nestalih i poginulih Suza Čedomir Marić. Na skupštini udruženja održanoj u subotu, on je istakao da je u takvoj situaciji teško govoriti o rezultatima.

Preteško breme: Udruženje porodica nestalih i poginulih Suza

 

- U Hrvatskoj postoje poznate lokacije koje se još ne otkopavaju. Dakle, problem je političke prirode. Konkretno, kada im se obratimo u ime porodica na pojedinačne zahteve, i pitamo za konkretnu osobu, njihov odgovor je šablonski: da oni rešavanju sudbine nestalih u Hrvatskoj bez obzira na nacionalnost i da, kada nešto saznaju o tom slučaju, porodice će biti naknadno obaveštene. Mi nijednog momenta nismo pitali za nacionalnost, i takav odgovor dovoljno govori o svemu - kaže Dragana Đukić iz udruženja Suza.

Ona podseća da su predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH prošle godine potpisali su u Mostaru Deklaraciju o nestalim licima.

- Potpisuje se, priča se o tome, ali nema rezultata. Godišnje se ne rešava više od 60 slučajeva nestalih Srba u Hrvatskoj. Dakle, od 2011. pa na ovamo 58 ili 59 slučajeva se reši, ispada da toliko zacrtaju, ni više ni manje - dodaje Đukićeva.

Problem je političke prirode: Dragana Đukić

 

Ona podseća da se traga za oko 2000 nestalih Srba u Hrvatskoj kao i da porodicama nestalih nije cilj da uvećavaju brojke, već da saznaju istinu.

- Ovo traje više od 20 godina i ne znam kako političare i vlast nije sramota da toliko dugo otežu ovaj proces - pita Đukićeva.