Kosovo brišu iz Ustava?
Šef srpske diplomatije rekao je da mora da promeni najviši pravni akt, što analitičari vide kao novo popuštanje Briselu i čak pravno odricanje od srpske pokrajine
Bilo bi dobro da Srbija pred ulazak u Evropsku uniju promeni Ustav, ocenio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, otišavši tako korak dalje u sve glasnijoj priči da će Beograd morati da prizna državnost Kosova, pa da postane deo evropske porodice. Analitička i politička javnost se pita da li Dačić najavljuje novo popuštanje Briselu, pa čak i brisanje Kosova iz Ustava Srbije.
Dačić je ponovio da niko formalno kao uslov ne postavlja priznanje samoproglašenog Kosova, ali ističe da bi bilo dobro da se Ustav promeni pre konačnog pridruženja EU kako bi sve primedbe i sugestije Brisela mogle da se nađu u najvišem pravnom aktu.
- Srbiju niko ne uslovljava da menja Ustav, odmah po otvaranju poglavlja 35 koje se odnosi na Kosovo. Da bi se to poglavlje utvrdilo, treba da bude potpuno provedeno dogovoreno u Briselu - objasnio je Dačić pošto je austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc poručio da bi Beograd pre ulaska u EU trebalo da "uz pravno obavezujući dokument, normalizuje odnose sa Kosovom".
Neće se valjda na to usuditi!
Preambula srpskog Ustava je, kako tumači Bogoljub Milosavljević, prilično tvrda u delu o Kosovu.
- Tu je jasno navedeno da je ono deo Srbije i da su svi organi dužni da čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet zemlje u pokrajini, a ne zna se da li se prilikom pregovora u Briselu u tome malo odstupilo ili ne - kaže Milosavljević, dodajući ne veruje da bi se u ovom momentu neko iz srpske vlasti usudio da bilo šta menja.
Loše je, prema mišljenju šefa poslaničkog kluba Demokratske stranke Borislava Stefanovića, kad se Ustav menja zato što to odgovara nekom trećem ili tom nekom ne odgovara šta u najvišem zakonodavno-pravnom aktu države piše.
- Naš Ustav ne izdržava diktat vremena, a ne diktat velikih sila. Loš je i nesavršen od pitanja Vojvodine do izbornog sistema, ali u preambuli treba ostaviti neki trag našeg odnosa prema Kosovu. Treba biti kreativan i videti odnos drugih država prema takvom problemu, poput Irske i Severne Irske, tako da sve može normalno da funkcioniše, a ne zabetonirati se poput bivšeg premijera Vojislava Koštunice u čije je vreme sadašnji Ustav donet - rekao je Stefanović za "Vesti".
On naglašava da sve članice EU pre prijema u tu zajednicu usaglašavaju svoje ustave, ali Dačić o tom pitanju nastupa rogobatno.
Uz isticanje da nije problem menjati Ustav, ali jeste hoće li ta promena biti loša za srpske nacionalne interese, analitičar Dragoljub Anđelković ukazuje da Dačić u izjavama nije uvek jasan, već nedorečenošću ostavlja manevarski prostor.
- Zbog toga je teško reći da li on vrši pripremu javnosti na promenu Ustava ili je kooperativan Briselu. Mora konkretno da se kaže o kakvoj je promeni reč i hoće li se menjati preambula Ustava o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, što je neprihvatljivo - naglasio je Anđelković.
On u izjavi za naš list ističe da se u Ustav može ugrađivati samo ono što ide u prilog Srbiji, poput rešenja za srpsku zajednicu opština.
O priznanju Kosova prvi je prethodnih dana, iznenada progovorio predsednik Republike Tomislav Nikolić, obelodanivši naciji da će Brisel suočiti Srbiju s tim pitanjem, pa što pre trebalo postići nacionalni konsenzus.
Uz nacionalni konsenzus treba, prema rečima pravnog stručnjaka Bogoljuba Milosavljevića, da ide i predlog za promenu najvišeg zakonodavno-pravnog akta države koji mora da usvoji dvotrećinska većina poslanika u parlamentu, da bi usledio referendum na kojem se o promeni Ustava izjašnjavaju građani Srbije.
- Koliko god upisanih u biračke spiskove da izađe, referendum je uspeo ako više od polovine onih koji su se izjasnili bude za promenu Ustava Srbije - objašnjava ovaj stručnjak za "Vesti".
Milosavljević ukazuje da i nevezano za Kosovo, Ustav treba da se menja pre ulaska u EU.
- Kada Dačić priča o promeni Ustava, on ne misli samo na Kosovo, već da Srbija, kao i članice EU koje su pre ulaska u tu zajednicu menjale najviši akt kako bi dale primat propisima EU, treba da učini isto. EU propisi treba da budu jači od našeg zakonodavstva - kaže Milosavljević.
Nejasna poruka
Dačić je rekao da su Kurc i njegovi saradnici srpskim medijima poslali pojašnjenje da izjava iz Beča pogrešno parafrazirana.
- Objasnili su da je on samo ponovio ono što već stoji u stavovima Evropskog saveta, a to je da treba da se radi na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U tom smislu trebalo bi da bude potpisan neki pravno obavezujući dokument, a kakva je njegova sadržina, u ovom trenutku niko u EU ne bi mogao da odgovori - kaže Dačić
Ne kažnjavamo Beograd
risel ne sprovodi politiku kažnjavanja i stalnog uslovljavanja Srbije i nema novih uslova oko Kosova, rekao je britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, ističući da sve što se od Beograda traži, proizilazi iz Briselskog sporazuma, dodao je on.
-Postoji jasan set uslova. Ono što je EU rekla je da hoće da vidi punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. To je ugrađeno i u Briselski sporazum i zadatak za učesnike u dijalogu jeste da ga primene - kaže Kif.
