Tadić: Srbija dogodine kandidat za EU
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio danas u Pečuju, posle sastanka sa mađarskim i hrvatskim kolegama, da se nada da će naša zemlja, ako ne pre, onda za vreme mađarskog predsedavanja Evropske unije, koje počinje početkom 2011. dobiti status kandidata za punopravno članstvo u EU.
Predsednik Mađarske Laslo Šoljom istakao je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tadićem i predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, da će njegova zemlja snažno podržati Srbiju i Hrvatsku u evropskim integracijama.
Tadić i Josipović istakli su da uspostavljanje novih standarda u politici pomirenja zaslužuje punu afirmaciju.
"Ponosan sam na parlament Srbije koji je usvojio Deklaraciju o Srebrenici, distancirajući se tako od zločina. Nadam se da će i drugi parlamenti usvajati slične deklaracije, imajući u vidu zločine i u toku Drugog svetskog rata i kasnijem periodu", naglasio je predsednik Srbije.
Tadić je kazao i da je od izuzetnog značaja, još jednom potvrđen princip, da jedna zemlja ne uslovljava drugu na evropskom putu.
"Srbija želi da Hrvatska što pre postane članica EU što znači da će i Srbija ubrzo nakon toga ostvariti taj strategijski cilj a na kraju sve naše nacije moći će pod evropskim nebom da žive žjedno, naravno poštujući integritet svake pojedinačne zemlje", naveo je srpski predsednik.
On je kazao da je tokom razgovora bilo reči i o ekonomskoj saradnji tri zemlje, izgradnji Koridora 10 i Koridora 5C između Hrvatske i Mađarske.
"Da bismo podržali naše narode, potrebno je postići rezultate u izgradnji infrastrukture, što znači završetak izgradnje koridora, a Srbija je posebno zainteresovana za Dunav i želi da se pridruži incijativi za stvaranje novih evropskih regiona, koji bi obezbedili malogranični promet, ekonomsku saradnju, ali i očuvanje kulturnog indentiteta", rekao je predsednik Srbije.
Predsednik Hrvatske izrazio je zahvalnost Mađarskoj na podršci njegovoj zemlji u evropskim integracijama, istakavši da se nada da će Hrvatska pre kraja 2010. godine završiti pregovore o ulasku u EU.
Josipović je istakao da Hrvatska čini velike napore u reformama u pravosuđu, kao i saradnji sa Haškim tribunalom, dodavši da su tom sudu predate svi optuženi i da je kao sporno ostalo još samo pitanje topničkih dnevnika.
On je kazao i da evropska budućnost Hrvatske neće biti potpuna ako i susedi BiH, Srbija i CG ne krenu istim putem."Važno je da sve zemlje odlučno i brzo razreše sva otovrena pitanja, jer je to zalog evropske budućnosti", istakao je predsednik Josipović.
Mađarski predsednik Šoljom je kazao da je današnji sastanak bio veoma konstruktivan i da ovakvi susreti predstavlja saradnju za primer."Mađarska će učintii sve da ulazak Hrvatske i Srbije u EU ide na najbrži moguci način.
"Nadam se da će Srbija tokom našeg predsedavanja dobiti status kandidata, a mi ćemo joj pomoći u popunjavanju upitnika", naveo je on.
On je dodao i da veruje da će Srbija učiniti sve da pronađe optužene za ratne zločine, kao i da će glavni tužilac Haškog suda to "poštovati i dati tome podršku".
Povodom pitanja nacionalnih manjina, Šoljom je kazao da se razgovaralo o stvaranju takozvanih kulturoloških nacija, koje bi činile nacije koje imaju isti jezik, kulturu, i istoriju, bez obzira koje državljanstvo poseduju.
"Taj pojam nema nikakav teritorijalni zahtev. Svaka grupacija treba da bude integrisana u većinsku naciju, a krajnji cilj je da se priznaju prava za te kulturološke nacije i da se osnuje jedan poverenik unutar EU koji bi se isključivo bavio manjinskim pitanjima", istakao je mađarski predsednik.
Šoljom je kazao i da je bilo reči o saradnji u oblasti privrede, energetike i izgradnji evropskih koridora sa posebnom pažnjom na Dunav. "Za vreme svog predsedavanja moja zemlja treba da predstavi Dunavsku strategiju kao ekonomski i ekološki projekat. Takođe predstavićemo i projekat biorezervata Dunav Drava Mura, koji će biti predat UNESKO", zaključio je Šoljom.
