Šešelj izgovor za lekcije Srbiji

Povodom aktuelnog zahlađenja odnosa između Zagreba i Beograda nastalog donošenjem hrvatske deklaracije i evropske rezolucije o Šešelju i "packama" vlastima u Srbiji što se ne ograđuju od njegovih starih-novih izjava, srpska politika ponovo pada u istu zamku - onu u kojoj je sused, ma šta radio i ma kako nas tretirao, svetinja kome se nije mudro zamerati.

Kako kaže Angela Merkel: Vučić i Merkelova u Nemačkoj

 

Takvim pristupom obojeno je i zajedničko saopštenje premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji su ocenili da rezolucija Evropskog parlamenta o Šešelju "ni na koji način ne doprinosi unapređenju saradnje među državama i narodima Zapadnog Balkana".

Poslednjih 15 godina Beograd uglavnom nije reagovao na brojne provokacije Zagreba. I sada, kada je ta reakcija stigla, i to ne s adrese Vlade Srbije, kako se očekivalo (i kako je priličilo diplomatskim provokacijama iz Zagreba i Strazbura), već iz usta premijera Vučića odmah je, kako se izrazio, "ljudski" zasmetala hrvatskom premijeru Milanoviću.

Na Vučićev komentar da Zagreb deli lekcije Srbiji a nije u stanju da zaštiti deset ćiriličnih tabli u Vukovaru, Milanović je uzvratio:

- Ružno, nemojmo to raditi. S jedne strane te udaraju ekstremisti u Hrvatskoj koji ne mogu da imaju politiku bez konflikta i bez mržnje. S druge strane vidim da ni s druge strane Dunava nema razumevanja, ne za nas i za mene lično, nego nema razumevanja problema - rekao je Milanović na Forumu žena Socijaldemokratske partije u Zagrebu, dan nakon što je otkazao učešće na samitu premijera centralne i istočne Evrope i Kine koji će se održati u Beogradu 16. decembra.

U bojkotu tog skupa podržali su ga predsednik Ivo Josipović i šefica diplomatije Vesna Pusić, koja je uprkos "slučaju Šešelj" sigurna da će spoljna politika Hrvatske prema Srbiji biti ista kao i dosad.

Neki srpski političari, analitičari i mediji odmah su u tome prepoznali "smirivanje tenzija" diskretno odajući priznanje hrvatskim zvaničnicima i pokazujući razumevanje za njihove "ljudske muke" izazvane reakcijom iz Beograda.

- Ako neko ulaže puno energije, vremena i emocija, i ima štete od toga u zaštitu srpske manjine u Hrvatskoj, to sam ja i to je moja stranka i moja vlada - preneli su Milanovićeve neistine i žalopojku upućenu srpskom kolegi Vučiću.

Da se nije oglasio Miodrag Linta, predsednik Koalcije izbegličkih udruženja iz Hrvatske i poslanik u srpskom parlamentu, niko iz Vučićevog kabineta ne bi podsetio Milanovića na učinak njegove i svih prethodnih vlada Hrvatske u saniranju posledica etničkog čišćenja Srba iz najmlađe članice Evropske unije.

Linta je ponovio da se od kada je Hrvatska ušla u EU, povećao broj nacionalističkih ispada prema Srbima.

- Više od 400.000 prognanih Srba koji žive u Srbiji, BiH i širom sveta, kao i značajan broj srpskih povratnika u Hrvatsku ne veruje u hrvatsko pravosuđe i druge institucije jer nisu obezbedili zaštitu imovinskih i elementarnih ljudskih i nacionalnih prava - rekao je Linta i pozvao Evropsku komisiju da pošalje upozoravajuće pismo vladi u Zagrebu jer nije ispunila obaveze iz Ugovora o pristupanju sa EU koji je potpisala još 9. decembra 2011. godine.

Analitičar Đorđe Vukadinović ne vidi razlog za histerične reakcije Zagreba povodom Šešeljeve zapaljive retorike.

- Činjenica je da su Šešešljeve izjave, ma koliko radikalne bile i ma kako zvučale, samo odraz u ogledalu onoga što hrvatski zvaničnici izjavljuju svake godine redovno, a posebno prilikom obeležavanja godišnjica oružanih akcija Bljesak, Oluja ili povodom Vukovara - rekao je Vukadinović.