Pare donatora pojeo mrak?

Prema podacima Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije na dinarskom i deviznom računu namenjenim za pomoć ugroženima u poplavama nalazi se oko 12,044 miliona evra, preciznije 1.421.222.494 dinara, što je minoran iznos u odnosu na 1,3 milijarde evra koliko je procenjena šteta. U ovu brojku nisu uključeni prihodi od humanitarnog broja (1003), uz objašnjenje Ministarstva da će informacije o uplatama putem SMS biti "objavljivane u skladu sa dinamikom naplate računa mobilnih operatera".

Zasad ništa od obećanih miliona: Ivica Dačić na donatorskoj konferenciji u Briselu

Iako skromna, pomenuta brojka, predstavlja iskorak u obaveštavanju javnosti, s obzirom da od jula pa do pre dva dana Ministarstvo finansija nije ažuriralo podatke na svom sajtu. Poslednje cifre odnose se, dakle, na trenutno stanje na računima zaključno sa 24. septembrom do 18 časova i objavljene su tek kada su mediji i javnost počeli da postavljaju pitanje gde je novac koji je sa svih strana sveta stizao na humanitarni račun.

Bilo da je reč o našoj dijaspori uvek sentimentalnoj prema nedaćama zemljaka ili da se radilo o stranim donatorima okupljenim na mnogo iščekivanoj donatorskoj konferenciji u Briselu.

Ispostavilo se, međutim, da od donatorske konferencije održane još 16. jula nije leglo ništa, dok se na jednom mestu, bilo u Ministarstvu finansija ili u Kancelariji Vlade Srbije za obnovu poplavljenih područjima ne može dobiti zbirni podatak koliko je novca do sada prikupljeno po raznim osnovama i na šta je do sada konkretno potrošen.

Lažni problem

Jedno od objašnjenja zašto se ne objavljuju podaci o donatorima bilo je da neki od njih to ne žele i da bi morali da daju saglasnost. Nemanja Nenadić kaže da je to "lažni problem".
- Mi smo se zalagali da vlada objavljuje izvode sa računa o svim uplatama i isplatama, bez da objavljuje imena i nazive donatora, već samo kada i koliko. Na drugoj strani, naravno da treba objaviti podatke kome su izvršene isplate, bilo da je reč o osobi ili o plaćanju nekih troškova vezanih za obnovu i saniranje šteta od poplava - objašnjava Nenadić.

U Ministarstvu finansija "Vestima" je juče rečeno da će danas na svom sajtu okačiti preciznu i konkretnu tabelu sa svim prihodima i rashodima kako bi ona bila razumljiva novinarima. Naime, iz Uprave za trezor stigli su im podaci sa stručnim knjigovodstvenim terminima, za koje je procenjeno da neće biti najjasniji zainteresovanoj javnosti. Nismo, međutim, dobili objašnjenje zašto je napravljena dvomesečna pauza u ažuriranju podataka iako su na početku humanitarne kampanje nadležni, čvrsto obećavali da će sve biti transparentno. Tako se omiljena strana reč srpskih političara - transparentnost - u ovom slučaju pojavljuje kao ponornica - sad' je ima, sad' je nema.

Mnogo nejasnoća i sumnji: Nemanja Nenadić

Izvršni direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da nisu ispunjenja obećanja o javnosti podataka.

Nigde 17 miliona evra

U Transparentnost Srbija skreću pažnju da u odnosu na podatak od 2. jula kada je bilo 3,387 milijardi sada je oko dve milijarde dinara manje novca na računu.
"Da li je u međuvremenu bilo još uplata i kako su potrošene te dve milijarde (oko 17 miliona evra), to ne znamo. Kao što i dalje nemamo ni detaljnije podatke o donacijama - pojedinačne uplate (bez imena), datumima, vremenima, detalje o SMS uplatama, sve na osnovu čega bi donatori mogli da identifikuju da li je njihova uplata ušla u konačni zbir", saopštili su iz ove nevladine organizacije.

- Neki podaci jesu dostupni, ali i ono što je objavljeno je zbunjujuće, jer nije jasno koji su prihodi obuhvaćeni na sajtu Ministarstva finansija, da li su to svi prihodi ili postoje još neki. Kada je reč o rashodima, na sajtu Kancelarije postoji tabela sa imenima ljudi koji su dobili pomoć, ali je jasno da to nisu svi troškovi. Dakle, za neke troškove podaci nisu objavljeni ili ne znamo gde su objavljeni i ne postoji jedno mesto gde bi mogli da ih vidite i uporedite - komentariše za "Vesti" Nenadić.

U ovoj nevladinoj organizaciji koja se bavi problemom korupcije u državi i društvu ovakav pristup informisanja javnost nazvali su "privid transparentnosti na kašičicu".

Pare dobilo 12.000 ljudi

Iz spiska korisnika isplaćene novčane državne
pomoći za period od 6. avgusta do 25. septembra stoji da je izvršena isplata za 12.481 rešenje i to u iznosu od 3.003.627.508,76 dinara (oko 25, 5 miliona evra). Uvidom u spisak na sajtu vladine Kancelarije za pomoć poplavljenima stoje imena 12.465 osoba kojima je isplaćen novac.
Na spisku korisnika državne pomoći za porušene objekte ukupno ima 215 imena. Nekima od njih je dodeljen novac, za neke je predviđena gradnja tipskih objekata. I u jednoj i u drugoj kategoriji ima ljudi kojima rešenja o pomoći još nisu pravosnažna.

Da li sva ova zatajenost ukazuje na neke pronevere i korupciju, Nenadić nije mogao da potvrdi. On je međutim, podsetio na loša iskustva u prošlosti kada se radilo o pomoći i humanitarnim akcijama za neke druge elementarne nepogode.

- Zato je u rukama Vlade Srbije da uveri građane da je sve bilo pošteno - dodaje naš sagovornik.

A mi dodajemo da bez pritisaka medija do toga ne bi došlo i pored toga što je premijer Vučić poslednjeg dana jula obećao poslanicima da će podaci biti dostupni za nekoliko dana. Nakon desetak dana na sajtu Vlade su okačili podatke o donacijama za poplavljene, da bi ubrzo nestali. Sve do ovih dana.

Od stranaca samo obećanja

Pritešnjen čestim pitanjima javnosti gde su pare, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević otkrio je da od donatorske konferencije u Briselu nije pristigao ni dinar.

- Svi oni avioni i kamioni su za sada jedino avioni i kamioni. Za neke od tih donacija smo znali da ćemo čekati, kao što su 50 miliona evra iz Fonda solidarnosti EU, pretpristupna pomoć, kredit od Svetske banke ali ima bilateralnih donacija za koje smo očekivali da će biti realizovane brzo nakon donatorske konferencije, a za gro tog novca se i dalje ne zna kada će nam biti dostupan - bio je otvoren Blagojević.

Podsećamo, tada je na velika zvona objavljeno da su strani donatori za otklanjanje posledica poplava u Srbiji namenili 995,2 miliona evra.

Ta sredstva u najavi, ostala su, za sada samo najava, dok porodice iz poplavljenih područja strahuju kako će preživeti zimu.

Pomoć i istočnoj Srbiji

Žrtve poslednjeg poplavnog talasa u Istočnoj Srbiji posebno su zbunjeni jer ne znaju da li će deo sredstava biti i njima prosleđen kako bi otklonili nastalu štetu. Blagojević kaže da je račun namenski i da ne postoji ograničenje da se taj novac koristi i za poplavljene na istoku Srbije.

Blagojević kaže da se s pojedinačnim donatorima komunicira svakodnevno, i da smo na "pragu da nam ta pomoć bude dostupna", kao što je slučaj s donacijom Japana.

'Zahvaljujući njihovoj donaciji, koja bi trebalo jako brzo da nam postane dostupna, nadam se do kraja meseca, a radi se o sumi od tri miliona evra, konačno ćemo moći da se bavimo sanacijom štete na objektima u vodoprivredi", navodi direktor vladine Kancelarije za pomoć poplavljenim područjima.