''Srbi moraju da štede više nego drugi''
Mere štednje u Srbiji moraju da budu oštrije nego u evropskim zemljama, izjavio je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.
On je za novi broj Magazina Biznis rekao da je to neophodno jer su ostale zemlje krizu iskoristili da smanje fiskalne deficite, a u Srbiji se dogodio obrnut proces, ističući da Srbija nema mnogo opcija u ovom trenutku.
"Što duže odlažemo sređivanje stanja u javnom sektoru, rashodi iz budžeta su sve veći, pa je veći i dug koji nam se nagomilava. To znači da raste iznos koji je svake godine potreban za otplatu rata i onda ostaje sve manje para za obavljanje redovnih državnih funkcija, te moramo da više štedimo", istakao je Šestović.
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih ciljeva fiskalne konsolidacije mora da bude štednja u oblastima gde ima najviše rasipništva, a tek onda štednja u oblastima koje mogu da udare na životni standard siromašnijih slojeva, kao što je smanjenje penzija.
"Trebalo bi da da se, koliko god je moguće, zadrže programi socijalne pomoći i pomoći nezaposlenima, naročito programi koji pomažu sa prekvalifikacijama, koji su ionako na niskom nivou", rekao je Šestović.
On je istakao da je ubeđen da postoji ogroman prostor za uštede u budžetu pre smanjivanja plata i javnom sektoru i penzija. Prema rečima Šestovića, uštede su moguće naročito u rashodima za subvencije na koje Srbiji ode godišnje oko milijardu i dvesta miliona evra.
"Zatim, na kupovinu robe i usluga - na koje trošimo dve i po milijarde evra godišnje. Uštede su sigurno moguće i kroz smanjenje broja zaposlenih kojih ima skoro 800.000 u javnom sektoru", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju.
Prostora za poboljsanje stanja u budžetu, prema njegovim rečima, ima i na prihodnoj strani. Precizirao je da tu misli na smanjenje poreskog duga, postavljanje zahteva da se neto dobit iz preduzeća i banaka, gde je država vlasnik ili suvlasnik, transferiše u budžet, zatim smanjenje sive ekonomije, što može da donese nekoliko stotina miliona evra godišnje.
"Uspeh ili neuspeh u ovako sveobuhvatnoj reformi javnih finansija odredio bi da li i koliko mora da se ide na smanjenje penzija i plata", rekao je Lazar Šeestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju.
