Pravo na jezik (2): Tranžiranje osnovnih prava
Apsurdno je da Ustav Kosova, dokument koji garantuje osnovna prava građana ima 60 strana i na njima 930 grešaka u prevodu sa albanskog na srpski jezik.
Istraživanjem "Vesti" utvrđeno je da na tim stranicama postoji čak 216 terminološlih grešaka, gde su izostavljene, potpuno pogrešno prevedene ili umetnute reči ili delovi rečenica, koje ne postoje u albanskom originalu. Po standardu jezičkih stručnjaka prevod ovako važnog dokumeta u kome se "svaka reč računa" je krajnje nezadovoljavajući.
Zaštitnik građana izgubljen u prevoduNajdrastičniji primer pogrešnog prevoda je član koji se odnosi na rad zaštitnika građana, odnosno način njegovog podnošenja izveštaja koji je potpuno netačno i nerazumljivo preveden. Dakle, član 135 potpuno neshvatljivo kaže "ombudsman podnosi izveštaj pred Skupštinom, onda kada se od njega to zahteva i može zahtevati da pred Skupštinom iznese pitanja koje smatra značajnim". Prevod bi zapravo trebalo da glasi na sledeći način "na zahtev Skupštine, zaštitnik građana mora predati periodične izveštaje ili druge akte Skupštini. Na zahtev ombudsmana, Skupština mora da mu odobri da bude saslušan". |
Među utvrđenim greškama mnogo je onih koji dovode do zabune građana koji Ustav čitaju. Možda bezazleno zvuči kada se navede primer da u najvišem pravnom aktu mesto "utvrđena prava" u prevodu stoji "garantovana prava", ili da umesto "intelektualno pravo" piše "intelektualna svojina" ili kada se "školska udruženja" prevedu kao "udruženja naučnika".
Kada se iz člana o sprovođenju suvereniteta izostavi reč referendum, ili se u srpsku verziju doda da se vanredno stanje proglašava u slučaju agresije. Ali, stručnjaci za pravo ne misle tako.
- Ovakvim prevodom određena prava Srba na Kosovu su ograničenija, a pogrešno prevedeni i ispušteni termini za posledicu mogu imati i proizvoljno postupanje nosilaca vlasti. Dakle, tu nema pravne izvesnosti i sigurnosti, smatra profesor dr Darko Simović.
On je za potrebe istraživanja "Vesti" dao svoje mišljenje kako pojedine greške koje su pronađene u prevodu mogu uticati na ostvarivanje prava Srba na Kosovu.
Sloboda i bezbednost nejasni i neprecizni
Član 2. stav 1, Ustava kaže da se suverenitet sprovodi preko izabranih predstavnika, referenduma ili drugih oblika u skladu sa Ustavom, dok je u srpskoj verziji teksta izostavljen referendum.
- Izostavljanje referenduma iz srpske verzije ne može biti slučajno, jer je trebalo prikriti taj mehanizam koji je pogodan za sprovođenje volje većinskog stanovništva, smatra dr Simović.
Odredbe koje se odnose na slobodu i bezbednost ličnosti prepune su nepreciznosti, nejasnosti i višesmislenosti, a dr Simović ocenjuje da to "za posledicu može imati arbitrarno postupanje nosilaca vlasti pri lišavanju slobode pripadnika srpskog naroda".
- Potpuno je nejasan član (29, stav 1, tačka 1) koji glasi: "Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela." U istom članu, u stavu 2, nalazi se još jedna odredba koja takođe može biti osnov za arbitrarno postupanje: "Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja".
Organičenije pravo na sudsku zaštitu?
Dr Simović ocenjuje da je pravo na sudsku zaštitu ograničenije u srpskoj verziji teksta.
Blizu 400 pravopisnih grešakaU prevodu sa albanskog na srpski najmanje je štamparskih grešaka. Pravopisnih, za čiji je uzor u |
- U albanskoj verziji Ustava predviđeno je da "svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom" dok se u srpskoj verziji Ustava pravo na sudsku zaštitu garantuje samo usled kršenja Ustavom zajemčenog prava. Takođe, kod prava žalbe na sudsku odluku koju predviđa albanska verzija teksta, u srpskoj (član 102, stav 5) je izostavljena reč žalba, pa se doslovnim tumačenjem ove norme Srbima garantuje samo pravo na sudsku odluku, ali ne i mogućnost da se žale ukoliko ne budu zadovoljni njenom sadržinom.
Albanska i srpska verzija ustava različito formulišu razloge za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda ( član 104 stav 4; član 109, stav 6; član 118 ). Dok originalan tekst kaže da se nosioci tih funkcija mogu razrešiti ako su kažnjeni "zbog teškog krivičnog dela ili ozbiljne povrede dužnosti", u srpskom prevodu stoji da se mogu razrešiti "zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti".
- Dakle, prema srpskoj verziji Ustava daleko je jednostavnije, čak veoma lako, razrešiti nosioce ovih funkcija, tako da oni ne bi imali obezbeđena jemstva nezavisnosti i bili bi podložni različitim uticajima i pritiscima, kaže dr Simović.
Bez agresije u originalu
Albanska i srpska verzija ustava se razilaze i u pogledu uslova za uvođenje vanrednog stanja. U orginalu stoji da "predsednik Republike može objaviti vanredno stanje kada je to neophodno radi hitnih mera zaštite" dok srpska verzija predviđa da se vanredno stanje uvodi kada je to "neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije" ( član 131, stav 1, tačka 1).
- Prema tome, daleko šire su mogućnosti predsednika Kosova za uvođenje vanrednog stanja, nego što je to predstavljeno u srpskoj verziji teksta, kaže dr Simović.
Iz odredbe koja se odnosi na pravo parlamentaraca da pokreću postupak za kontrolu ustavnosti, u prevodu na srpski jezik izostavljena je reč - odluka. Naime, u prevodu piše da najmanje deset poslanika Skupštine može da osporava ustavnost zakona, dok u orginalu stoji da se osim zakona može osporavati i bilo koja druga odluka doneta u Skupštini (član 113 , stav 5).
