"Otmičari priznali, Unmik i Euleks nemaju dokaza"
Vladan Mladenović iz Vučitrna otišao je 23. juna 1999. godine da poseti prijatelja Branimira Mihajlovića u selu Gojbulja. Dva dana kasnije je kidnapovan. Za razliku od mnogih sličnih slučajeva, svedoci su identifikovali otmičare, a porodica navodi i da su priznali zločin. Ipak, sve to nije bilo dovoljno za pravdu.
Ovo je poslednji u nizu slučajeva o kojima se izjasnila Savetodavna komisija za ljudska prava Unmika o napominjući da je misija UN kao teritorijalna uprava na Kosovu od 1999. do 2008. godine imala primarnu odgovornost da efikasno istraži i krivično goni odgovorne za otmicu i nestanak Vladana Mladenovića. Zaključeno je da i propust da se to učini predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ali, kako dalje do pravde?
Sestra Vladana Mladenovića, Milena Parlić, deset godina nakon otmice svog brata prepoznala je na fotografiji preuzetoj sa sajta Bi-Bi-Sija koja je bila potpisana kao "izbeglička kolona Albanaca". Ona kaže da su njena, ali i sve druge porodice ogorčene. Upirući prstom u specijalno tužilaštvo Euleksa, Milena dodaje: "Da su Srbi činili ta nedela, već bi uveliko bili osuđeni".
- Nama ti isti iz Euleksa koji nalaze dokaze protiv Srba, posle 15 godina kažu da sami dostavimo dokaze. Kako mi to da uradimo, kada smo izbegli i kada su oni imali dovoljno vremena da ih unište - pita Milena Parlić.
Prevara Bi-Bi-SijaU januaru 2011. godine Milena Parlić videla je članak Bi-Bi-Sija objavljen maja 2010. godine, koji sadrži fotografiju navodno snimljenu 1999. godine u izbegličkom kampu u blizini Kukeša u Albaniji. Ona smatra da se njen brat i Branimir Mihajlović nalaze među izbeglicama na slici koji su navodno kosovski Albanci. |
Tog 25. juna 1999. godine grupa naoružanih kosovskih Albanaca ušla u porodičnu kuću Mihajlovića. Nasilno je odvela Vladana Mladenovića, Branimira Mihajlovića, zatim njegovog oca N. Mihajlovića i dvojicu braće A. Mihajlovića i Vladimira Mihajlovića. Otac je kasnije uspeo da pobegne, iako je pucano na njega, a počinioci su pustili A. Mihajlovića jer nije mogao da hoda. Vladan, Branimir i Vladimir su odvedeni u pravcu sela Gornja Sudimlja u opštini Vučitrn.
U izveštaju Unmikove Jedinice za nestala lica od 12. juna 2000. godine navodi se izjava N. Mihajlovića, koji je detaljno opisao kako su trojica otmičara sa puškama AK-47 došli uveče u njegovu kuću i opisao ih je. Prema navodima iz izveštaja, na fotografijama koje su mu pokazane on je identifikovao Ganija Imerija, komandanta grupe bivših pripadnika OVK koja je tokom sukoba delovala u oblasti Vučitrna. U izveštaju stoji da je još dvoje svedoka identifikovalo Imerija.
Od Unmika i Euleksa nema pomoćiMilena Parlić kaže da je šef Unmika nekim porodicama koje su dobile slično mišljenje Savetodavne komisije za ljudska prava uputio pismo gde kaže da mu je "veoma žao što nije bilo delotvorne istrage u vezi sa otmicom, čime su naneti duševni bol i patnja". Farid Zarif iz UN navodi da će se "i dalje zalagati kod Euleksa koji je od Unmika preuzeo odgovornost za pitanja pravosuđa na Kosovu, da preduzme sve moguće radnje kako bi osigurao da krivična istraga o otmici bude nastavljena i da počinioci budu privedeni pravdi". Detalji pisma, međutim, ne ulivaju puno nade. |
Milena Parlić kaže da je Kfor 2001. uhapsio osumnjičenog, ali je ubrzo nakon toga pušten zbog navodnog nedostatka dokaza "iako je navodno priznao otmicu i pritvaranje Vladana Mladenovića i njegovih prijatelja". Od tada slučaj stoji, a porodica je izgubila nadu u pravdu.
- Slučaj ne može da bude čistiji i jasno je ko ih je oteo. I može da se pokrene istraga, da on prizna šta je uradio i kome ih je predao. Čovek je hapšen, postoje svedoci, a ne procesuira se zločin. On slobodno šeta, a mi ne znamo čak ni sudbinu mog brata. Uopšte ne znam šta ćemo dalje, ali neću da odustanem. Oni moraju da snose odgovornost, jer na kraju, to što nisu istražili do kraja je vrsta saučesništva - kaže Milena.
