Častili tajkune sa 800 miliona evra
Politika i dalje deli novac preko Fonda za razvoj, zaključio je u najnovijem izveštaju vladin Savet za borbu protiv korupcije. Od 2007. do lane podeljeno je 793 miliona evra, ali nije došlo ni do povećanja zaposlenosti, niti su podignute nove fabrike, čemu su inače bile namenjene te pare.
Novac je uglavnom odlazio poslovnim ljudima koje javnost u Srbiji doživljava kao tajkune, u prvom redu Delta Holdingu Miroslava Miškovića, ali i ABS Minelu Nenada Popovića, te Rundapu Vojina Lazarevića, te kompaniji FMP na čijem je čelu Nebojša Čović, ili MK Komercu Miodraga Kostića, Ju Pointu Zorana Drakulića i Pinku Željka Mitrovića. Nije novost da mnoge stvari u Fondu ne valjaju. Štaviše, iz samog vrha države je lane pokrenuto nekoliko krivičnih prijava, a tadašnji ministar privrede Saša Radulović čak je najavio i ukidanje Fonda i srodnih organizacija koje su ispumpavale pare bez kontrole, a svakako bez vidljivih efekata.
Izveštaj u tužilaštvuSavet za borbu protiv korupcije u izveštaju pod nazivom "Analiza političkog uticaja na poslovanje Fonda za razvoj Republike Srbije" zaključuje da su krediti odobravani uglavnom i pretežno osobama bliskim određenim političkim strukturama ili ličnostima koje su poznate u javnosti, kao i da su novac dobile firme koje se manje bave proizvodnjom, a najčešće uslužnim delatnostima. Savet je izveštaj dostavio 15. jula vladi, MUP-u i Republičkom javnom tužilaštvu, ali je 21. jula izveštaj prosledio i Tužilaštvu za organizovani kriminal. |
Međutim, umesto da sa državnih jasala odleti Fond, odleteo je ministar Radulović.
Uprkos razumnim sumnjama niko iz Vlade koja upravlja Fondom, niti iz samog Fonda nije građanima objasnio na kakve se to razvojne projekte troši novac građana.
U ostavci je ministar Radulović između ostalog objasnio i šta je bila kap koja je prelila njegovu čašu.
- Direktno su iz kabineta (Aleksandra Vučića) i bez znanja Ministarstva privrede išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme - napisao je Radulović, ukazujući da su čak i oni koji su na vlast dolazili zaklinjanjem u borbu protiv korupcije legli na rudu kad su namirisali novac.
Fond je brzo odgovorio Raduloviću i naglasio da na organe upravljanja te institucije nije vršena nikakva vrsta pritisaka iz kabineta Vučića i da Fond funkcioniše samostalno.
"Sve odluke su donosili organi upravljanja - direktor i Upravni odbor, u skladu sa svojim nadležnostima. Vlada je u skladu sa zakonom kontrolisala rad Fonda neposredno, kroz rad najvišeg organa, Upravnog odbora, koga čine ministri, odnosno državni sekretari resornih ministarstava", navodi se u odgovoru Fonda.
I zaista pravo je čudo kako se to vlada uopšte ljutila na Fond, kad su u njegovom upravljanju učestvovali ministri. Danas Upravnim odborom Fonda predsedava ministar privrede Dušan Vujović, a u njegovom sastavu su još i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, ministar spoljne trgovine Rasim Ljajić, bivši ministar finansija Lazar Krstić, te ministar rada Aleksandar Vulin i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković.
Nenaplativo pola zajmovaFond upravlja portfoliom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara. Od tog iznosa, više od 40 odsto je potpuno dospelo, a nije naplaćeno. Dodatnih više od 20 odsto delimično je dospelo sa kašnjenjima u plaćanju, u iznosu od 10 odsto do 99 odsto ukupnog duga. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne preko 79 miliona evra privrednim subjektima koji nisu solventni, navode mediji. |
Postavlja se pitanje da li je Srbiji uopšte potreban takav Fond za razvoj. Pojedini privrednici su se više zalagali za razvojnu banku, ali ni ta ideja ne garantuje neselektivno trošenje novca kroz kredite. To dokazuje primer propale Agrobanke i drugih državnih banaka koje su na rubu propasti.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dana Popović tvrdi da bi i Razvojna banka služila razvoju korupcije. Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište i savetnik bivšeg ministra privrede Radulovića takođe je protiv Razvojne banke.
- Nakon loših iskustava sa Razvojnim fondom, Razvojnom bankom Vojvodine i domaćim bankama, dok ne napravimo ovde normalan sistem, nama ne treba još jedna avantura sa Razvojnom bankom - objašnjava Stevanović.
Treba reći i da se privreda Srbije u prethodnom periodu finansirala, pomagala, subvencionisala iz mnogih izvora - Fond za razvoj, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Nacionalna agencija za regionalni razvoj, tako da će država morati ozbiljno da se preispita kome i po kojim kriterijumima deli novac građana.
