Krvavi biznis OVK (4): Otete Albanke za "rezervne delove"
Kada sam napravio prvu "isporuku" u Burel, mislio sam da ih (zarobljene Srbe) testiraju, uzimajući uzorke krvi. I ranije sam čuo da uzimaju uzorke krvi od zatvorenika. To me je zbunilo. Ali nakon trećeg puta znao sam da se nešto drugo dešava.
Otišao sam u prvu sobu te kuće južno od Burela (gde se sumnja da se nalazila improvizovana klinika u kojoj su vađeni ljudski organi) da popijem malo vode. Bilo je čisto i osećao se veoma jak bolnički miris. Podsetilo me na bolnicu, znate, bolešljivo slatko i pripala mi je muka. Želeo sam da izađem odatle. Pomislio sam kako je to bila jedina kuća gde sam dovodio ljude, a nikada nisam nikoga pokupio. To je bilo u vreme kada sam čuo da drugi govore o organima, bubrezima, i turama od kuće do aerodroma, deo je svedočenja u istrazi UNMIK-a Albanca, niskorangiranog pripadnika OVK, o događajima 1999. i 2000. godine.
Prepoznao kuću straveU komentaru iskaza ovog svedoka u Unmikovom izveštaju stoji da je naveo kako je "pričao sa drugim saborcima iz OVK koji su obavljali slične isporuke, kasno uveče i rano ujutru do aerodroma Rinas". Za ulazak na aerodrom vozila su koristila zadnji ulaz. Kada su mu predstavljene slike osam različitih kuća u Albaniji, on je pokazao na kuću južno od Burela, navodeći da je to mesto gde je imao najviše isporuka i gde je video stvari koje upućuju na improvizovanu kliniku. Izvor je bio iznenađen kada je video da je kuća okrečena u belo. Rekao je i da veruje da su tela sahranjena iza kuće. |
U tom periodu jednom je, po svedočenju, prevezao zarobljene Srbe sa Kosova do severa Albanije, a obavio je najmanje pet sličnih "isporuka" zatvorenika unutar Albanije do privatnih kuća u centralnom delu te države. Njegov iskaz obuhvaćen je dokumentom Unmika koji sadrži informacije o ubistvima i trgovini ljudskim organima na Kosovu.
- Četvrti put je bio u maju ili početkom juna 2000. U Burelu mi je S. S. naredio da idem sa još jednim muškarcem do Mirdite (regije u Albaniji oko 30 kilometara severno od grada) da pokupim dve žene i da ih dovedemo do kuće severno od Burela gde su držali "prostitutke" i Srbe. Kuća je bila na periferiji, oko nje dve kuće, štala i stara kuća. Jednom sam tamo video doktora, mislim da je bio Arapin, koji se starao o muškarcima. Pokupili smo devojke iz Mirdite, i odvezli ih u kuću istog dana.
On dodaje da je u to vreme "čuo da u kući južno od Burela imaju opremu za ultrazvuk".
- Narednog dana mi je rečeno da vozim dvojicu Srba i tri žene. Muškarci su dovedeni sa druge lokacije u blizini Peškopija. Žene, mislim da su bile iz Istočne Evrope.
Poziv OVK- U transport zarobljenika uključio sam se u sredinom avgusta 1999. godine. Pozvali su me neki ljudi iz OVK. Bio sam pod nekom obavezom da radim to što mi kažu, stoji u svedočenju. |
Njih su kako svedoči, odvezli u ozloglašenu kuću južno od grada.
- Ubrzo nakon toga čuo sam od prijatelja koji je isto bio vozač da su dve devojke iz Mirdite takođe odvedene u tu kuću (improvizovanu kliniku) i korišćene za "rezervne delove". Sećam se da sam bio veoma nesrećan, jer su te devojke bile Albanke. I bile su mlade. Prvi put nisam znao šta se dešava, drugi put sam mislio da je reč o prostituciji, ali treći put kada sam shvatio šta se dešava bio sam užasnut, i samo sam želeo da se sakrijem. Bili su dobri vojnici, ali su me veoma razočarali. Mislio sam da vode rat, ali je ovo je bilo potpuno nešto drugačije, završava svoje svedočenje.
Istražiteljima je još kazao da je nakon četvrte "ture" svom komandiru rekao da je bolestan, da ima upalu pluća i da mora da ode.
