SNS izbegava kritiku Zakona o radu

U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci smatraju da zvanična javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o radu, sistemskog zakona koji će imati posledice po najšire slojeve stanovništva Srbije i privredu, uopšte nije potrebna jer, kako kažu, o tom zakonu se govori "već dve godine", a u njegovoj izradi su učestvovale "sve relevantne strane".

SNS smatra da zvanična javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o radu uopšte nije potrebna

 

Kako je Danasu zvanično i konačno potvrđeno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, zvanične javne rasprave o Zakonu o radu neće biti, a predlog izmena, posle datog mišljenja Socijalno-ekonomskog saveta, biće poslat Vladi, a zatim po hitnom postupku i Skupštini Srbije.

Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić proteklih dana uporno je postavljao pitanje Vladi Srbije i SNS da mu objasne razloge neodržavanja javne rasprave, ali umesto odgovora naprednjaci ga diskvalifikuju na ličnoj osnovi, čak tražeći od lidera opozicione DS da "prestane da kritikuje vlast".

Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini, u razgovoru za Danas je ocenio da se o Zakonu o radu razgovara "već dve godine" i da su tokom tog perioda u raznim radnim grupama za pisanje izmena zakona učestvovali sindikati i poslodavci, a sada i predstavnici Privredne komore Srbije.

- S obzirom na važnost zakona i učešće stručne javnosti, Vlada nije stala ni na jednu stranu i zato tim zakonom podjednako nisu zadovoljni ni poslodavci ni sindikati, kazao je Babić.

Na pitanje zašto javna rasprava nije zvanično proglašena i da li u SNS i Vladi znaju da time krše Zakon o državnoj upravi i Poslovnik Vlade Srbije, Zoran Babić je odgovorio da ne bi trebalo da se "hvatamo za procedure i formalnosti, jer je učešće najstručnije javnosti obezbeđeno", a da će svi koji su zainteresovani moći da vide predlog zakona kada uđe u skupštinsku proceduru.

Zoran Babić je takođe ocenio da "kada bi svi zainteresovani učestvovali u pisanju zakona, imali bismo 500.000 različitih mišljenja koja nikako ne bi mogla da se usklade".

DS i SNS već tri dana dana komuniciraju "saopštenjem na saopštenje", a sve je počelo kada je predsednik demokrata Bojan Pajtić pitao naprednjake zašto "Vučićeva vlada ne organizuje javnu i demokratsku raspravu o jednom od najvažnijih zakona za sve ljude u Srbiji", uz opasku da je "podlost" to što se novi zakon o radu usvaja na mala vrata, bez javne debate, tokom leta i trajanja Svetskog prvenstva u fudbalu.

Umesto odgovora Gradski odbor SNS iz Novog Sada se izvinio Pajtiću "što mu remeti planove za godišnji odmor" i poručio mu da treba da prestane da kritikuje vlast, uz upozorenje da će DS, ako tako nastavi, izgubiti i sadašnjih šest odsto podrške. SNS je pozvala Pajtića da ostavi ljude kojima je narod ukazao poverenje da rade svoj posao, istovremeno ga pozvavši da "smanji odlaske u solarijum, koji očigledno utiče loše na njegovu moć rasuđivanja i zdravorazumskog ponašanja".

Nakon što je Bojan Pajtić još nekoliko puta postavio isto pitanje o Zakonu o radu, novosadski odbor SNS je saopštio da se iz "histeričnog saopštenja" predsednika DS i predsednika Pokrajinske vlade vidi da "funkcioneri stranke koja se lažno predstavlja kao demokratska nisu navikli na odgovornost i kritiku".

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, ocenio je za Danas da SNS koristi argumente ad hominem kojim se obezvređuje kritičar.

- To je verovatno stara praksa, jer partije koje dođu na vlast koriste isti stranački aparat, štabove i kuhinje za odgovaranje ostalim partijama. Umesto da kažu neke argumente, za koje ne kažem da ih nema, poput dramatičnih dešavanja oko poplava, oni koriste stari manir. Umesto ulaska u problem oni obezvređuju kritičara, objasnio je Goati.

Poslovnik takav da je lako zaobići pravila

List Danas je od aprila i ustoličenja ove vlade više puta ukazivao da zbog rokova za usvajanje sistemskih i reformskih zakona, koje diktira premijer Aleksandar Vučić, postoji ozbiljna mogućnost da ti zakoni budu usvojeni bez javne rasprave. Time se krši Zakon o državnoj upravi, koji nalaže da se javna rasprava organizuje kada se bitno menja uređenje nekog pitanja ili kada to posebno zanima javnost.

U inoviranom Poslovniku Vlade Republike Srbije, koji je na snazi od aprila 2013, preciziraju se kriterijumi iz Zakona o javnoj raspravi. Ona se uvek mora organizovati kada se priprema nov sistemski zakon, kada se priprema neki drugi novi zakon, osim kada nadležni odbor Vlade na obrazloženi predlog ministarstva koje priprema nacrt zakona ne utvrdi drugačije, i kada se pripremaju izmene i dopune zakona kojima se bitno menjaju rešenja iz postojećeg zakona pri čemu odbor Vlade odlučuje hoće li biti organizovana javna rasprava.

Poslovnik propisuje i rokove, odnosno da javna rasprava traje najmanje 20 dana, a da rok za dostavljanje predloga ne može biti kraći od 15 dana.