Rudnici zatvoreni, rudari u Nemačkoj
Timočka krajina odrekla se velikog bogatstva. Samo u okolini Knjaževca zatvoreno je pet ugljenokopa, a sličnu sudbinu doživelo joj nekoliko na potezu do Dunava, kaže rudarski inženjer Slavenka Verhovski.
Kada neko leži na uglju, a kupuje ga iz nekoliko stotina kilometara udaljenih rudnika, nema šanse da se ogreje. Tako je sa Timočkom krajinom gde su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina pozatvarani brojni ugljenokopi. Radnici su poslati u nemačke rudnike gde se nisu poveli za propagandom da će svet da se greje na jeftinu naftu. Naopaka politika sveti se godinama, a sada su posledice poprimile dramatičan tok. Toplane u većini gradova u regionu koriste ugalj, ali nemaju para da ga kupe iz desetinama i stotinama kilometara udaljenih ugljenokopa.
U najtežoj situaciji je Bor, ali ni stanovnici Majdanpeka, Zaječara, Knjaževca, nisu spokojni pred predstojeću zimu. Ima li šanse da se sada, kada je dogorolo do nokata okna aktiviraju i jeftiniji ugalj dobije takoreći "iz dvorišta"?. Slavenka Verhovski, rudarski inženjer u penziji i dobar poznavalac prilika u ovoj branši u Timočkoj krajini nije optimista.
- Samo u staroplaniskom regionu u okolini Knjaževca zatvoreno je pet rudnika, a sličnu sudbinu doživelo je još nekoliko na potezu do Dunava - kaže Verhovski. - Šanse da se oni ponovo aktiviraju su praktično nikakve. Za to su potrebna velika ulaganja, a država nema tih para, iako su stručnjaci utvrdili da u pojedinim napuštenim ugljenokopima postoje solidne rezerve uglja. Većina rudara otišla je u Nemačku.
"Dobra sreća" bez mašina
|
Naša sagovornica odmahuje glavom i kada je reč o aktiviranju tri površinska kopa u Timočkoj krajini - "Tresibaba", "Vlaško polje" i "Dubrava". Na ovom poslednjem šanse su nikakve jer su na kopu nikle kuće, i sada je to jedno od knjaževačkih prigradskih naselja.
Jedina nada je već pomalo zaboravljeni projekat stručnjaka Rudarskog instituta iz Beograda koji su svojevremeno predlagali da se u rudnike spuste cevi i zapali "žila" uglja. Dobijenom energijom zagrevali bi se kotlovi toplana koje bi se podigle kraj ugljenokopa. Odatle bi mogle da se sprovedu cevi i greju čitavi gradovi. Taj projekat, koji isključuje skupo aktiviranje rudnika i klasičnu eksploataciju rude je svojevremeno "gurao" i Sreten Spasić, nekadašnji timočki kadar i ministar za energetiku u bivšem Saveznom izvršnom veću. Ali, i on je propao.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 02.11.)