Srbi se vraćaju na Kosovo
Nisu mogli više da čekaju i sami su odlučili da se vrate u selo Žač, u opštini Istok na Kosovu i Metohiji. Predstavnici 26 srpskih porodica, većina prvi put od kada su 1999. godine proterani, kročili su u nedelju u svoje rodno mesto.
Iako su godinama bili interno raseljeni po čitavoj Srbiji - Kragujevcu, Aranđelovcu, Kraljevu, Velikoj Plani... među sobom su ostali u kontaktu i organizovali zajednički povratak.
Ni od koga nisu tražili pomoć. Sami su platili prevoz, a od države očekuje da im bar pomogne oko izgradnje kuća koje su uglavnom do temelja izgorele.
- Već 11 godina kojekakve organizacije su nas upisivale za povratak, a ništa od toga nije bilo. Dosadilo nam je više da čekamo i da nam govore da nema uslova za povratak.
Nedavno se u Žač vratilo pet porodica. Bili smo u kontaktu s njima i odlučili smo da i mi odemo. I oni se se vratili baš kao i mi. Pokupili su stvari i došli, jer im je bilo dosta svega - kaže Saša Stojković, koji je poslednju deceniju živeo u Gornjem Milanovcu.
Iako ih, kako kažu, nisu kontaktirali UNHCR, ta organizacija je odmah povratnicima obezbedila šatore za smeštaj, a dočekali su ih predstavnici kosovskog Ministarstva za povratak, Kfora i Kosovske policije.
- Nikoga nismo zvali, a ni sada nismo sigurni kome da se obratimo. Očekujemo da nam naša Vlada pomogne u obnovi kuća, ili strane organizacije na KiM. Ne možemo da počnemo sami, jer nemamo struje, ni vode, ni drva, ničega... UNHCR nam je pribavio
dušeke za spavanje i pakete hrane, ali to nije dovoljno. Potreban nam je materijal da počnemo sa izgradnjom naših
kuća - dodaje Stojković.
Ristić: Potrebni hrana i alat
Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju, Branislav Ristić, zadužen za povratak, kaže da će se truditi da pomogne porodicama koje su se vratile.
|
Bez obzira na nedavne incidente, on kaže da ih nije strah za bezbednost. Među povratnicima su uglavnom muškarci. Došle su samo tri žene. Ostatak domaćinstva je ostao u užoj Srbiji i čekaju da se stvore uslovi za njihov dolazak.
- Sada smo ovde i nema nazad. Došli smo da ostanemo. Trenutno je iz svake porodice došao po jedan član, uglavnom muškarci, jer su uslovi života veoma loši. Nema uslova ni za život dece ni za starije ljude.
Mi ostajemo ovde da gradimo na mestima gde su nam porušene kuće, a onda se nadamo da će i ostatak familije doći - kaže Stojković, koji je rodni Žač video posle više od jedne decenije. Kaže da su se mnoge stvari promenile, ali da se seća samo lepih uspomena, a da je ružne odavno zaboravio.
Inače, spontani povratak ove grupe ljudi je iznenadio i predstavnike lokalne vlasti, kao i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. U selu Žač žive Albanci, ali najveći deo obradive zemlje, oko 300 hektara u ataru sela, pripada Srbima koji su izbegli sa Kosova i Metohije.
