Rat zbog nemačke ambasade

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas će uz državne počasti primiti premijera Srbije Aleksandra Vučića u prostorijama Kancleramta u Berlinu. Tema susreta, kako je ranije najavljeno, biće bilateralni odnosi, kao i evropske i privredno-političke teme. Osim toga će se diskutovati i o situaciji u regionu. Međutim, kako saznajemo, Vučića u nemačkoj prestonici čekaju "dva vruća krompira".

Angela žele da zna ko je zapalio nemačku ambasadu

 

Podsećamo, delegacija Bundestaga još u septembru 2012. godine isporučila je Beogradu sedam uslova koje srpska vlast mora da ispuni ukoliko želi zeleno svetlo Nemačke za dalji napredak ka članstvu u EU. Pet uslova Beograd je ispunio, a među preostala dva koja nije nalazi se kategoričan zahtev Berlina da se do kraja istraži ko je dozvolio, a ko neposredno učestvovao u spaljivanju nemačke ambasade u Beogradu 2008. godine, u noći kada se miting protiv proglašenja nezavisnosti Kosova pretvorio u divljanje prestonicom. Tom prilikom spaljena je i ambasada SAD, a napadnute su još i ambasade Slovenije, Hrvatske i Turske.
 

Kako "Vesti" saznaju iz policijskih izvora, postoji nalog da se ta istraga sprovede, ali u policiji postoje dve nepomirljive struje. Jednu, navodno, čine pripadnici MUP-a koji su i 2008. bili na položajima na kojima su i danas i ne žele da se istraga sprovede, dok drugu struju čine oni koji bi da taj teret skinu s vrata. U svakom slučaju moraće da prelomi politički vrh zemlje, odnosno Vučić, jer policija bez pritiska odozgo ne može sama da se suoči s problemom.

- Pritisak na policiju je strašan i neće nas ostaviti na miru dok taj problem ne rešimo. Pitanje je kredibiliteta Nemačke i drugih država koje neće dozvoliti da im neko spali ambasadu i prođe nekažnjeno - kaže izvor "Vesti" iz policije.

Kad je reč o drugom neispunjenom uslovu, to je famozna sedma tačka u kojoj se od Beograda traži da ne unosi nerešene sukobe u EU. Reč je, naravno, o Kosovu i jasno je da aktuelna politika Beograda "šutiranja konzerve niže niz drum" ne opstaje doveka. Od vlade se jasno traži da "postigne pravno obavezujuću normalizaciju odnosa s Kosovom s perspektivom da obe punopravne članice u smislu EU ugovora moraju realizovati svoja prava i obaveze nezavisno jedna od druge i zajedno".

Iza rogobatne formulacije je zapravo potpisivanje dokumenta o dobrosusedskim odnosima koji mnogi čak i u Srbiji vide kao de fakto priznanje nezavisnosti Kosova.
Preostalih pet uslova je ispunjeno: akcioni plan za početak pregovora sa EU, nastavak pomirenja u regionu, uklanjanje paralelnih institucija Srbije na severu Kosova, saradnja kosovskih Srba s Euleksom i na kraju normalizacija odnosa sa Kforom.