Analiza "Vesti": Prištinska postizborna kombinatorika

Očekivano, Demokratska partija Kosova Hašima Tačija dobila je najviše glasova na upravo održanim vanrednim izborima za kosovski parlamnet (30,69 procenata). Stranka koje je u prošlom sazivu bila u koaliciji sa srpskom Samostalnom liberanom strankom (koja je omogućila ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova), ipak nema dovoljno da formira skupštinsku većinu. Potencijalni partneri koji bi mogli da tu podršku obezbede nisu ni malo prijateljski nastrojeni.

Srbima zagarantovano 10 mesta u Skupštini samoproklamovanog Kosova

 

"Srpska lista" osvojila je 4,21 i deset zagarantovanih mesta, ali se očekuje rezultati brojanja uslovnih glasova, koji bi možda mogli da "navuku" 0,8 procenata potrebnih za cenzus i nova mesta u parlamentu.

Odmah iza Tačijeve stranke, prvi na listi je do juče opozicioni Demokratski savez Kosova (stranka je osvojila 25,7 odsto glasova) koji predvodi bivši gradonačelnik Prištine - Isa Mustafa, između ostalog poznat da je pred lokalne izbore poručio da će novi mandat gradonačelnika osvojiti "sa rukama u džepovima". Ipak, tu poziciju mu je preuzeo kanididat "Samoopredeljenja".

Partija Ise Mustafe, koja je inače bila oštro protiv rezervisanih mesta za Srbe, mogla bi Tačiju da obezbedi još jedan premijerski mandat i većinu, ali vrlo nestabilnu, budući na ogromne razlike koje imaju DPK i stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova (jedno od predizbornih obećanja DSK dato u kampanji u Istoku je da će promeniti kosovsku zastavu i izglasati Rugovin predlog, što je praktično nemoguće jer je za to potrebno da glasa dve trećine kosovskog parlameta).

Sudeći prema stavovima DSK, takva koalicija za Srbe bi mogla da znači i dodatni pritisak za usvajanje ustavnih amandmana, odnosno da se glasa za osnivanje vojske Kosova, protiv koje su bili Srbi. Ta partija, koja je na ivici podele, a u kampanju ušla sa nacionalističkom retorikom, najblaže rečeno ne mari za manjinske zajednice, glasala je za osnivanje specijalnog suda za zločine navedene u izveštaju Dika Martija za koje su osumnjičeni bivši pripadnici OVK. Međutim, primarni motiv nije bila želja za zadovljenjem pravde, već da oštete DPK.  Pred parlamentarne srpske izbore, potpresednica DSK Teuta Sahatciju poručila je da "Vlada Kosova treba da ortvori oči i ne dozvoli održavanje izbora Srbije na teritoriji Kosova".

Trećeglasirano "Samoopredeljenje" Aljbina Kurtija (osvojilo 13,48 glasova), i to je tek nesrećna opcija za Srbe, jer prema dosadašnjem delovanju može se zaključiti da ne bi ( ni pored pritisaka međunarodne zajednice) ni razmislila da im pruži šansu za ponovni ulazak u kosovsku vladu. O kolikoj je netrpeljivosti reč, svedoči i to da je lider te partije, između ostalog, predstavnike građanske incijativa "Srpska" nazivao "četnicima", a u proteklom mandatu kosovskog parlamementa ta stranka je bila protiv Zakona o amnestiji, protiv osnivanja suda za procesuranje ratnih zločina, a zapmćeno je da su njihovi poslanici uoči ratifikacije Briselskog sporazuma brutalno nasrnuli i fizički napali srpske poslanike iz Samostalne liberalne stranke.

Ta stranka neće ni sa Tačijevom, a jedan od lidera "Samoopredeljanja" Špend Ahmenti (aktuelni gradonačelink Prištine) već danas je pozvao opozicione partije da bojkotuju eventualnu koaliciju, podvlačeći da će oni to prvi učiniti.

Četvrta po broju glasova je Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (9,6 glasova) za koju se pred izbore spekulisalo da je već postigla dogovor sa Tačijem, i da će se lako složiti oko raspodele premijerske i predsedničke funkcije ( s obzirom da izbori za predsednika Kosova očekuju 2016. godine). Međutim, stranka Ramuša Haradinaja, bivšeg komadanta OVK koga je Haški sud oslobodio optužbi za zbog zločina nad albanskim, srpskim i romskim civilima u logoru OVK u Jablanici 1998. godine, ni blizu nema dovoljno da obezbedi neophodnu većinu. Za Hardinaja se spekuliše da je "supuštao loptu" u briselskim pregovorima, i da je oko dogovara o lokalnim izborima poručio da nije sporno da glasački listići nemaju na sebi grb takozvane republike Kosovo.

Jedna od opcija je i da se sa DPK i AAK uključi i treća stranka, petoplasirana Inicijativa za Kosovo, koju su osnovali Fatmir Ljimaj i Jakup Krasnići, koji su tada kao članovi Tačijeve stranke, bili uzdržani prilikom glasanja o osnivanju specijalnog suda za ratne zločine. Pomirenje sa Ljimajem, inače bivšim ministrom za transport u kosovskoj Vladi, koji je oslobođen optužbi za ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja srpskih i albanskih civila i ratnih zarobljenika u bazi OVK u selu Klečka (glavni svedok je pronađen mrtav u parku u Nemačkoj), za Tačija je takođe problem. On bi svakako morao da proguta veliki kamen i pristane na potencijalno velike uslove, od stranke koja je nastala upravo na neslaganju sa "mekom" politikom DPK, naročito prema Srbima, a sada jedva preskočila cenzus (uspela je da dobije dovoljan broj glasova da uđe u Skupštinu sa 5,24 odsto glasova).

Zato se u Prištini spekuliše kao izglednija opcija za skupštinsku većinu upravo koalicija dve prvoplasirane partije, ali se računa da će taj dogovor biti postignut tek nakon dvomesečnog natezanja. Procenjuje se da bi Isa Mustafa (čiju većina članova bi odmah prihavtila takvu koaliciju), mogao da kaže ne Tačiju, da bi u kasnije prelomio (nakon što bi obezbedio dovoljno vremena da ubedi i ostalo članstvo) i odlučio da sačuva stranku od još jedne opozicione vetrometine. To bi, kako se kalkuliše, svakako išlo i lično Mustafi u korist, jer bi u suprotnom mogao da bude smenjen sa liderske pozicije u partiji. I ovom slučaju, procenjuje se, mogao bi da "padne dogovor" o primeni sistema da Tači bude premijer do raspisivanja predsedničkih izbora.

Ako propadnu sve te opcije, još jedna bi mogla političarima da bude na pameti, a to je dogovor, sada nacionalnim stavovima sve bližih DSK i "Samoopredeljenja", i definitvno opcija u kojoj Srbima, ali ne bi donela ništa dobro.

Kada je reč o Srbima u novoj kosovskoj vladi, njihovo učešće, čini se, najviše zavisi od toga šta je dogovoreno u Briselu i ubedljivosti međunarodne zajednice na terenu, koja je do sada bila i posrednik i presudan faktor u formiranju vlade u Prištini. Zato bi moglo da se dogodi da predstavnci Srba, koji sigurno raspolažu sa deset od 120 mandata u kosovskoj skupštini, uđu i u novu vladu, i to u istom rasporedu kao i do sada - jedno mesto zamenika premijera i dve ministarske funkcije.

U okviru ove kombinatorike zanimljivo je podsetiti da je uoči izbora Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocenio da postoji interes međunarodne zajednice da se iz političkog života u Prištini uklone "ratne vođe":

- U tom kontekstu primećuje se snažan pritisak Nemačke, koja želi da posle potpisivanja briselskog sporazuma i održavanja parlamentarnih izbora sa političke scene ode većina aktualnih lidera, među njima je i premijer Hasim Tači.

Specijalni izveštač Saveta Evrope Dik Marti je u svom izveštaju optužio komandante OVK za umešanost za vreme rata u trgovinu organima srpskih i drugih zarobljenika, a Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava je pre par godina usvojio izveštaj i nacrt rezolucije u kojima se Hašim Tači dovodi u vezu sa trgovinom organima.

Razgovori o novoj vladi nisu još počeli, a koliko su ove prognoze tačne, i šta će se sve uzeti u obzir, pokazaće se u narednom periodu.

Petrović: Uskoro o učešću u Vladi Kosova

Lider SLS-a (4,21) Slobodan Petrović očekuje da će predstavnici Srpske liste uskoro izneti zajednički stav oko budućeg učešća u izvršnoj vlasti, odnosno Vladi Kosova.

- Jako je rano pričati o tome, ali to su stvari koje nas očekuju u narednom periodu i siguran sam da ćemo se držati ideje oko koje smo se i okupili na toj zajedničkoj listi, izjavio je on za KIM radio iz Čaglavice. On je ocenio da bi bi rezultati glasanja bili bolji da je bilo više vremena za kampanju i za pozive biračima da izađu u što većem broju.

- Možda je moglo više, možda je moglo bolje, ali imajući u vidu činjenicu da smo imali veoma malo vremena, jer je bio vrlo kratak rok za izbornu kampanju, možemo na neki način da budemo zadovoljni tim rezultatom, kazao je on i zahvalio se građanima koji su izašli na izbore, a posebno onima koji su podržali Srpsku listu.
 

Petrović je reagujući na optužbe predstavnika PDS-a i PDP-a da je bilo nepravilnosti na izborima kazao da "ko gubi ima pravo da se ljuti", dok je navode da su predstavnici Srpske liste preko svojih službenika obezbeđivali glasova, time što su delili listiće sa brojevima pojedinih kanditata za poslanike, Petrpović kazao da to nije protivzakonito.

Jablanović: Srpska očekuje više od 10 mandata

Predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović očekuje da će Centralna izborna komisija poštovati Zakon o opštim izborima i da će na osnovu toga Srpska lista pored zagarantovanih 10 poslaničkih mandata, osvojiti još mesta u skupštini.

- Ovo su izbori koji će nam omogućiti da uđemo u pokrajinsku Skupštinu da tamo budemo relevantan faktor, da se izborima za prava koja kao građani ovde imamo i za prava koja država Srbija polaže na Kosovu i Metohiji, rekao je on.

Prema rečima Jablanovića, glasovi se još prebrojavaju jer su neka biračka mesta bila udaljena od biračkih centara i zbog različite procedure brojanja glasova u odnosu na proceduru sprovedenu u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova.

- Razlika je u tome što je južno od Ibra opštinska izborna komisija kontrolisala proces brojanja glasova i prikupljanja zapisnika sa biračkih mesta, dok je na severu taj postupak rađen u samom biračkom mestu, uz nadgledanje OEBS-a, a potom je u prisustvu OEBS- a i predstavnika biračkih odbora transportovan u južnu Kosovsku Mitrovicu, rekao je on.