Predlog deklaracije o Srebrenici stigao u parlament
Predlog Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici koju je podnelo 114 poslanika vladajuće većine od danas je u skupštinskoj proceduri.
Predlog deklaracije je podnelo 114 poslanika poslaničkih grupa "Za evropsku Srbiju", G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i poslanici Socijalističke partije Srbije.
|
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kazala je novinarima u sredu 24. marta, posle kolegijuma na kojem je Predlog podeljen šefovima poslaničkih grupa, da bi "bilo dobro da poslaničke grupe u narednih sedam dana dostave sugestije, kako bi sednica parlamenta sa tom tačkom na dnevnom redu bila zakazana za kraj marta ili početak aprila, odnosno posle uskršnjih praznika". |
Narodna skupstina Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. kako je to utvrđeno presudom Međunarodnog suda pravde i očekuje da druge države bivše Jugoslavije na isti način osude i zločine počinjene nad Srbima, piše u Predlogu Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici.
Dalje se navodi da Narodna skupština najoštrije osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija.
U Deklaraciji se izražava "saučešće i izvinjenje" porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da ova tragedija bude sprečena.
|
Autori Deklaracije se u preambuli pozivaju na Ustav Srbije u kome su ljudski život i dostojanstvo neprikosnovani, na norme Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i druge međunarodne akte, a rukovodeći se, kako se ističe, ciljevima obezbeđenja stalnog mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana i daljem unapređenju prijateljskih odnosa među državama bivše Jugoslavije. |
Navodi se i da Skupština Srbije pruža podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića kako bi mu bilo suđeno pred haškim tribunalom.
Sve nekada sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i druge države bivše Jugoslavije pozvane su da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.
"Skupština izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava" piše u Predlogu.
