"Kosovo je najveći bezbednosni rizik"
Bezbednosni problemi okupiraju svet, što potvrđuje ukrajinska kriza i prekomponovanje raspodele moći u svetu. Srbija nikako nije pošteđena globalnih kretanja, rizika i pretnji i zato mora sarađivati sa snagama mira kako bi bila zaštićenija.
Najveći bezbednosni rizik ostaje Kosovo i Metohija. Tu vidimo ulogu i odgovornost KFOR, s kojim smo razvili dobru saradnju u cilju zaštite srpskog stanovništva u pokrajini i očuvanja stabilnosti, na čemu ćemo raditi i ubuduće, ističe Bratislav Gašić, ministar odbrane i potpredsednik SNS, odgovarajući na pitanje postoje li trenutno bezbednosni rizici koji prete Srbiji.
- Ugroženost bezbednosti Srbije dolazi i iznutra, od nacionalističkih i verskih ekstremizama, organizovanog kriminala, krijumčarenja ljudi preko naše teritorije, terorizma, a rizici postoje i na jugu Srbije, odakle bi se mogli preneti i na teritoriju centralne Srbije. Za svoju prvu posetu jedinicama Vojske Srbije upravo sam izabrao bazu „Jug“ i Kopnenu zonu bezbednosti, gde zajedno sa drugim bezbednosnim snagama kontrolišemo situaciju. Ocenjujem bezbednosnu situaciju kao stabilnu, ali bićemo vrlo oprezni i razvijati spremnost za adekvatno reagovanje, kvalitet, koji će i u sistemu odbrane razvijati dobru energiju i davati dobre rezultate.
Gašić navodi da je Vojska Srbije „jedan od najbolje uređenih sistema naše države“, a li da su se od 2000. do 2012. ministri odbrane više bavili svojom promocijom.
- Stojim iza svojih reči da su se ministri odbrane više bavili sopstvenom promocijom nego podizanjem kapaciteta sistema odbrane i sigurno je moglo biti bolje da su efikasnije iskoristili demokratske promene. Da je ta šansa i energija pametnije iskorišćena, sada bi kao država i društvo bili u mnogo boljoj situaciji. A dobro vidimo gde smo, šta sve moramo da uradimo brzo i efikasno da stvari krenu na bolje. Ali, neću da negiram učinke kojih svakako ima, koji su pomogli da se sistem uredi mnogo bolje od nekih drugih u državi i vrati poverenje naroda u vojsku.
Što se tiče najavljene moderniyacije vojske Gašić navodi da đe ona ići u dva pravca
- Prvi je modernizacija naoružanja i opreme koja je neophodna, jer dugo nije bilo ozbiljnih ulaganja. Ono što ne možemo da ostvarimo, jer i nije planirano budžetskim sredstvima, jeste nabavka aviona i složenih borbenih sistema, od čega ne odustajemo, ali to je zadatak koji se mora rešiti na nivou države. Nastavićemo započete modernizacije borbenih sredstava i njihov remont, a imaćemo i značajna opremanja i infrastrukturna ulaganja. Prioriteti su dalje opremanje jedinica Vojske Srbije koje se upućuju u mirovne misije, nabavka opreme za jedinice Vojske po modelu M-21, vazduhoplovstvo treba da dobije nove školske avione Lasta, nastavljamo razvijanje telekomunikacionog sistema, a poboljšaćemo i uslove za bezbedno skladištenje ubojnih sredstava. Drugi pravac modernizacije su kvalitativni pomaci u obuci jedinica i podizanju njihovih sposobnosti da mogu da vežbaju, rade i učestvuju u multinacionalnim operacijama.
Kada je reš o ulasku u NATO, Gašić smatra da je to kompleksno pitanje
- Vojnički gledano, sa NATO imamo razvijenu saradnju u okviru Programa Partnerstvo za mir i sasvim dovoljno prostora za zajedničke aktivnosti koje Srbija koristi za jačanje svojih odbrambenih potencijala. U političkom smislu, u Srbiji su još sveže rane koje su donele NATO bombe 1999, tako da ni jedna ni druga strana ne treba da ide protiv te emocije. U zakonskom smislu, skupštinska deklaracija o vojnoj neutralnosti važeća je za sve pa i za Ministarstvo odbrane, dok je ta odluka na snazi.
