Srbiju pripremaju za "njet" Rusiji

Mediji u Srbiji na nož su dočekali izjavu novog ministra inostranih poslova Srbije i prvog potpredsednika Vlade Ivice Dačića da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, zato što ni Rusija nikada nije uvela sankcije Srbiji. Mada po retorici Dačić nimalo nije odstupio od ranijih izjava većine srpskih političara iz vrha vlasti, mediji se sada utrkuju u nabrajanju činjenica koje takvu tvrdnju demantuju, poentirajući na tezi da su sve odluke Saveta bezbednosti UN protiv SRJ donete jednoglasno, a Rusija, na čijem je čelu tada bio Jeljcin, kao stalna članica, nikada nije iskoristila svoje pravo veta da to spreči.

"Medijsko demantovanje Dačića" je priprema javnog mnjenja u Srbiji za promenu stava prema Rusiji ili nešto mnogo jednostavnije - početak mnogo ozbiljnijih napada na tek postavljenog šefa srpske diplomatije

 

Sagovornici "Vesti" pokušali su da objasne da li je "medijsko demantovanje Dačića" zapravo samo priprema javnog mnjenja u Srbiji za promenu stava prema Rusiji ili nešto mnogo jednostavnije - početak mnogo ozbiljnijih napada na tek postavljenog šefa srpske diplomatije.

Za političkog analitirača Đorđa Vukadinovića obe opcije su logične, mada je ipak skloniji da veruje kako je reč o "artiljerijskoj pripremi" za promenu stava Srbije prema Rusiji.

- Dačić je ovde samo kolateralna šteta, ali i uvek dobro došla meta artiljerijske pripreme za postepeno evoluiranje stava Srbije prema Rusiji. Jer, sve da Srbija i uvede sankcije, one sem simboličkog, neće imati nikakav drugi značaj, a posebno ne mogu nauditi Moskvi - ocenjuje Vukadinović i ističe kako nije tačno da Rusi i tih devedesetih godina prošlog veka nisu pokušavali da pomognu Srbiji.

- Rusija je i tada činila sve što je u njenoj moći, ali jako teško je očekivati pomoć od nekoga ko objektivno tada nije mogao da pomogne ni sebi - zaključuje Vukadinović.

I nekadašnji ministar jugoslovenske diplomatije i ambasador SRJ pri Ujedinjenim nacijama, Vladislav Jovanović nema dileme da je podsećanje na "neaktivnost Rusije u Savetu bezbednosti", manje u funkciji promene stava Srba prema Rusiji, a više u funkciji interesa Zapada da "jednom za svagda reše pitanje političke prevage na Balkanu".

- Srbija ni na koji način nema uticaja u međunarodnim odnosima kada je reč o događajima u Ukrajini i odnosima Zapada i Rusije. Ali, Srbija je sporedan, ali jako važan igrač kada je reč o geostrateškoj kontroli Balkana. Zapad želi da se upravo koristeći se događajima oko Ukrajine, zapravo reši pitanje prevage na Balkanu. Sa Srbima kao ruskim istorijskim saveznicima, Zapad je svestan da nikada neće ostvariti tu kontrolu - smatra Jovanović.

Za naučnog savetnika u Institutu za noviju istoriju Srbije, Mileta Bjelajca, iz današnje "istorijske ladovine", Rusija je samo 1948. godine uvela ekonomske sankcije Srbiji, koja je bila u okviru SFRJ.

- Tvrditi da je mogla da nešto spreči u Savetu bezbednosti 90-ih prošlog veka potpuno zanemaruje istorijski kontekst tih događaja. Rusija je tih godina očajnički tražila kredit od četiri milijarde dolara, mada je njen godišnji izvoz bio dva i po puta veći. To govori u kakvoj se situaciji i sama našla. Međutim, i pored toga, ona je činila sve kako bi nam pomogla. Takođe, nikako ne treba izgubiti iz vida da su se tih 90-ih intenzivirali i napadi na Indiju, kojoj je pretio sličan scenario raspada kao i bivšoj Jugoslaviji - precizira Bjelajac za koga je orkestrirana hajka na Dačića zapravo samo ogledalo krajnje zbunjujuće medijske scene u Srbiji.

- Na našoj, palanačkoj, političkoj sceni nikada niste na čistom šta je prava meta nekog napada, a šta kratkotrajni politički interes. Otuda je i sada teško zaključiti da li je prava meta Dačić ili pokušaj da se sroza ogroman ugled koji Rusija ima u srpskom narodu - zaključuje Bjelajac.

Neće stati Južni tok

Za mnoge analitičare promena odnosa Srbije prema Rusiji mogla bi da ugrozi izgradnju Južnog toka gasovoda. Ipak, predsednik ruske Dume Sergej Nariškin je više nego jasan da će Južni tok biti izgrađen, "bez obzira na pritiske SAD na zemlje kroz koje treba da prođe taj gasovod".

- Kako nam govore naši bugarski i srpski partneri, kao i oni iz drugih zemalja, kroz čiju teritoriju treba da prođe trasa Južnog toka, na sve njih se vrši pritisak - istakao je Nariškin ocenivši da SAD želi da iskoristi složenu priliku u Ukrajini kako bi "otvorili novo, bogato tržište Evrope za svoj gas iz škriljaca, koji će biti mnogo skuplji od gasa koji se doprema iz Rusije i Azerbejdžana u Evropu".

REZOLUCIJE U UN KOJE JE PODRŽALA JELJCINOVA RUSIJA

Šta je zamereno šefu diplomatije?

Mediji u Srbiji demantovali su ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića da Rusija nikada nije uvela sankcije Beogradu navodeći da je tokom devedesetih SB UN usvojio više od 150 rezolucija povodom raspada SFRJ i ratova na tom prostoru, a desetak rezolucija predviđalo je kaznene mere protiv tadašnje SR Jugoslavije.

Prve sankcije koje su se odnosile na zabranu izvoza oružja u tadašnju SFRJ uvedene su 26. septembra 1991, a 30. maja 1992. Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 757 o SRJ, kojom se Srbiji i Crnoj Gori, kao glavnim krivcima za rat u BiH, uvode sankcije bez presedana u istoriji UN.

Krajem marta 1998. Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1160 o uvođenju embarga na izvoz oružja u SRJ u cilju podrške miru i stabilnosti na Kosovu.
"Sve rezolucije usvojene su uglavnom jednoglasno, a kao stalna članica SB UN Rusija ni u jednom od tih slučajeva nije iskoristila pravo veta i sprečila uvođenje sankcija", apostrofira se na kraju uz zaključak da je Moskva, kada je reč o događajima u prethodnoj Jugoslaviji, samo jednom iskoristila pravo veta u SB UN sprečivši usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, tražila striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.