Srbija će se odreći Rusije

Rusija je stala na noge i svojim poslednjim potezima pokazuje da je politički, ekonomski i vojno jaka, a na Srbiji je da shvati da iza sebe ima moćnog saveznika. Nažalost, sve dosadašnje vlade vaše zemlje nikada nisu 100 posto koristile tu našu naklonost.

Jelena Guskova

Ovako trenutnu međunarodnu, ali i srpsku zbilju vidi Jelena Guskova, ruski akademik, član Srpske akademije nauka, i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Kakva je budućnost rusko-srpskih odnosa posle formiranja nove Vlade Srbije?
- Situacija je za srpsku vlast stvarno teška. Ne može da se sedi na dve stolice - i uvažavati interese Evrope i čuvati, koristiti Rusiju samo kada je vama potrebno. Ali, plašim se da se politička elita Srbije već odlučila, mada od Evrope do sada nije dobila apsolutno ništa sem naređenja i ucena.

Pritisci zbog Južnog toka

Vlasti u Srbiji su ipak uspele da ostanu neutralne kada je reč o sankcijama Rusiji. Hoće li u tome i istrajati?
- To je veoma teško izvodljivo. Verujem da će jedan od sledećih uslova Evrope biti korigovanje odnosa prema Rusiji, a da će vaša vlada, zbog želje da po svaku cenu uđe u EU, ispuniti i taj uslov, kao što su prethodno izdali svoje generale, odrekli se Kosova ili promenili Ustav Vojvodine. A i glasanje za sankcije je pokazalo kako su podeljeni Srbi prema Rusiji.

Da li je moguće da nema drugog rešenja?
- Pozitivno gledam na to da današnji društveni sistem omogućava formiranje novih društvenih i političkih struktura, pokreta, organizacija, koje će izražavati i zadovoljstva i nezadovoljstva kod naroda. Vanparlamentska opozicija će igrati važnu ulogu u narednom periodu. Pritom, ne treba zaboraviti i da je sama Evropa podložna promenama.

Krim - Kosovo?

Vladimir Putin ne krije da je priznavanje Krima direktna posledica otcepljenja Kosova. Koliko je to tačno?
- Ne možete shvatiti jasan ruski stav, a da se ne objasni kako je moguće da se Moskva decidno protivi nezavisnosti južne srpske pokrajine, a istovremeno prihvata otcepljenje dela Ukrajine. Sada ću objasniti. Rusija je insistirala da se pitanje Kosova ne rešava po principu presedana, već po merilima međunarodnog prava. Vašington je to odbio, rekavši da je Kosovo izuzetak u međunarodnom pravu. Na to je Moskva odgovorila: posle Kosova svaka etnička ili druga zajednica ima prava da traži nezavisnost, kao i da svaka država ima prava da se po tom pitanju ponaša isključivo na osnovu svojih nacionalnih interesa. Znači, ako Rusija vidi svoj nacionalni interes u Krimu, ona će podržati izraženu volju naroda Krima, a isto pravilo važi i kada je reč o Južnoj Osetiji, Pridnestrovlju ili nekoj trećoj zemlji. Znate li koliko zemalja "čeka na red" da iskoristi sudbinu i Kosova, i Krima?

Ako je Srbija već odabrala svoj put, koliko će ta činjenica uticati na buduću ekonomsku saradnju sa Rusijom, posebno kada je reč o nizu potpisanih ugovora, ali i izgradnji Južnog toka gasovoda?
- Uverena sam da će svi postignuti dogovori ili potpisani ugovori ostati na snazi zato što je Rusija više nego blagonaklona prema Srbiji. Pitanje Južnog toka je tu svakako među najozbiljnijima. Međutim, uverena sam da će uskoro doći i do ozbiljnih pritisaka na zvanični Beograd da raskine taj ugovor. Nadam se da će vlasti Srbije shvatiti koliko je gasovod važan i da će upravo na ovom pitanju pokazati Evropi da ipak razmišljaju isključivo o interesima Srbije.

Koliko je konfrontacija sa EU i SAD po pitanju Ukrajine, zapravo poruka Rusije svetu da je "ponovo moćna"?
- Sve do 2007. godine Rusija nije imala nikakvu strategiju svoje spoljne politike, posebno ne prema Balkanu. Otuda je i ta politika po mom sudu, počev od 1990. godine bila pretežno antisrpska. Mnogi Srbi su to pravdali "slabošću Rusije", ali ja ne prihvatam takav stav. Rusija je bila slaba isključivo zbog slabog kvaliteta ljudi koji su je vodili. Rusija se istinski okrenula Srbiji tek kada je u Savetu bezbednosti glasala protiv Ahtisarijevog plana za nezavisnost Kosova. Sada, odnosom prema Ukrajini, Rusija pokazuje da je stala na noge, da sada ima političku, ekonomsku i vojnu snagu da brani svoje nacionalne interese i da zna šta su joj prioriteti.

Šta su nacionalni interesi Rusije danas?
- Za nas je sada važno da sačuvamo teritorijalni integritet, da ne dopustimo da NATO uđe u naš komšiluk, da živimo u miru. Zbog toga je od ogromnog značaja odnos prema zemljama iz najbližeg okruženja, a nadam da će se uskoro "u krugu nacionalnih interesa" naći i prostor Balkana, odnosno Srbija, Crna Gora, Makedonija i Republika Srpska.

Dodik jedini brani srpstvo

Koliko ovakav razvoj situacije odgovara Srbima? Da li je sledeći korak otcepljenje Republike Srpske?
- Na Balkanu postoji nekoliko još nerešenih problema. Tu je pitanje povratka srpskog življa u Hrvatsku koje je već 20 godina nerešeno. Zatim, pitanje Makedonaca i Albanaca u Makedoniji, (ne)jedinstvo Bosne i Hercegovine. Amerikanci su u BiH verovali da će dejtonska država biti kratkog veka i da će se formirati jedinstvena, muslimanska država. Ali Republika Srpska ih je iznenadila. Srpska je ojačala i postala jak faktor u Bosni. Otuda, a posebno nakon priznanja Kosova i Krima, niko nema prava da zabrani narodu Srpske da postavi pitanje izlaska iz BiH.

Očekujete takav potez?
- Ne. Ne očekujem ništa, već samo analiziram situaciju u kojoj će bilo koja odluka pre svega zavisiti od vlasti RS i predstojećih izbora. Ali, simptomatično je da Amerika čini sve da se vlast u Banjaluci pošto-poto promeni.

Zašto?
- Zato što im se Milorad Dodik otvoreno suprotstavio, mada je bio njihov čovek?
- Jeste, on je bio njihov čovek i zaista je zanimljiva njegova transformacija u Dodika koji je trenutno jedini srpski vožd koji više misli o srpstvu i srpskim interesima na Balkanu od ijednog drugog srpskog političara. Kada ste uostalom čuli nekog političara u Srbiji da je pomenuo srpstvo na Balkanu, a kamoli nešto preduzeo kako bi došlo do kulturnog uvezivanja tih teritorija. Niko.

Konuzin je bio u pravu

Prethodni ruski ambasador u Srbiji je na jednoj tribini zavapio "ima li Srba ovde", aludirajući da ne mogu Rusi više da brane Srbe od njih samih.
- Aleksandar Konuzin je zaista bio potpuno u pravu. Ne mogu Rusi odlučivati umesto Srba. Srbi moraju sami odlučivati o svojoj sudbini. Beograd je uvek bio centar srpstva i on treba da razmisli o toj svojoj ulozi na Balkanu.

Mnogi smatraju da je reč o Dodikovom predizbornom marketingu?
- Pa Dodik to priča od 2009. godine kada se otvoreno suprotstavio visokom predstavniku za BiH. Od tada stalno pokušava da bar duhovno spoji te srpske teritorije, budući svestan koliko ekonomski, kulturno jedinstvo srpskog naroda popušta i urušava.

Zar ne bi otcepljenje RS pokrenulo "lančanu reakciju" zahteva Albanaca sa juga Srbije ili muslimana iz Raške oblasti?
- Ta perspektiva otcepljenja ovih delova teritorija od Srbije odavno postoji, to nije nikakva novost. Zapad će od vas to tražiti. Oni razmišljaju po principu "ako su oni već dali Kosovo, zašto ne bismo poveli razgovor i o otcepljenju južnih teritorija ili Vojvodine".

Kada su krenuli događaji na Krimu, Putin je poručio Zapadu: "Bombardujte nas kao SRJ 1999. godine". Ali, Rusija zaista ima čime da pripreti, šta Srbija može bez jakih leđa?
- Srbija od 2007. godine ima "leđa iza sebe" i to je Rusija. Problem je u tome što ne koristite 100 posto našu podršku i to mi je žao. Ali, sigurna sam da je budućnost Srbije i Rusije zajednička, jer smo duhovno jaki, uporni, nesebični, miroljubivi narodi. A i pravoslavna smo braća sa vrlo bliskim tradicijama i mentalitetom. I naša snaga je u jedinstvu. Tako je bio u istoriji, i ne sme naša generacija da prekine taj istorijski proces.

Biografija

Jelena Jurjevna Guskova (64) je doktor istorijskih nauka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Senata Republike Srpske.
Rukovodilac je Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, a tokom rata u SFRJ, 1994. godine radila je kao naučni ekspert za Balkan pri štabu mirovnih snaga UN u Zagrebu.
Predavala je na više fakulteta uključujući i Lomonosov i Diplomatsku akademiju MIP Rusije.
U Republici Srpskoj je 1997. godine odlikovana Ordenom Njegoša drugog stepena.