Spasli život, ostali bez hleba
Božja volja i mnogo sreće spasli su na Veliki utorak, porodicu Radomira Janićijevića (41), siromašnog seljaka iz zabitog sela Dedilovo na Rogozni, da u vreme najvećih poplava u Novom Pazaru i okolini cela ne nastrada u podivljaloj Belanskoj reci koja je te kišne večeri nosila sve pred sobom. Radomir Janićijević uspeo da spasi troje svoje dece, ali su mu se oba konja udavila i sada nema čime da prehrani porodicu
Zajedno sa suprugom Natašom (33) i decom Krstinom (14), Jasminom (12) i Jovanom (10), Radomir se zapregom vraćao iz sela Žunjevići gde je bio u vaskršnjoj poseti rođacima. Kiša je lila kao iz kabla, a sa brda su se slivale bujice koje su pretile da potpuno preseku glavni put.
- Kad smo stigli do mesta Korabi shvatili smo da smo u nevolji. Konji su stali, jer je voda već potopila most preko koga je trebalo da prođemo. Iznenada se sa brda na nas sručio ogromni talas vode i kamenja. Konji Cvetko i Dorat su se uplašili. Cvetko se okliznuo i svi smo se našli u nabujaloj reci koja nas je nosila kao čamac - priča Radomir.
Deca su vrištala, konji su se davili, a Radomir je uspeo da Natašu, Krstinu, Jasminu i Jovana izbaci na obalu. Vratio se da spasavam konje koji su bili upregnuti, a kola puna vode su ih vukla na dno reke.
- I sam sam bio u životnoj opasnosti, a srećom su naišli neki ljudi i izvukli me. Cvetku i Doratu, na žalost, nije bilo spasa, udavili su se pred nama - plače Radomir.
Kaže da je najvažnije da su svi ostali u životu, da su deca živa i da niko nije povređen.
- Bilo je strašno. Reka je hučala i nosila drveće i kamenje, konji su vrištali, deca zapomagala... Bilo ne ponovilo se - ističe Nataša.
Apel dobrim ljudimaČim je obavešten o drami porodice Janićijević, poznati humanitarac Hido Muratović našao se na licu mesta u kanjonu Belanske reke, pomagao je Radomiru i njegovim komšijama da iz vode traktorima izvuku mrtve konje. |
Porodica Janićijević je najsiromašnija u selu, žive u maloj kućici nadničeći i prodajući drva i uglavnom oskudevajući u svemu. Konji su im bili najvrednija imovina, njima je Radomir izvlačio drva iz šume i išao u oranje, oni su ih hranili i školovali im decu.
- Platili smo ih 1.500 evra, godinama smo odvajali od usta da bi ih kupili. Kako ćemo dalje bez njih? Druga primanja nemamo, zemlja je u Dedilovu posna i od nje se ne može živeti - jada se Radomir i naglašava da su ga neki ljudi iz Novog Pazara i okoline zvali i pitali kako da mu pomognu. Štetu je prijavio Gradskom štabu za vanredne situacije, a niko nije došao da vidi šta se desilo. Zapisali su, a da li će pomoći neizvesno je
