Kako je Miladin iskočio iz mlaznjaka

Na čeličnim krilima leteo je brže od zvuka i više od oblaka, jurio pod kapom nebeskom od nekadašnje Jugoslavije do hladne Švedske, ili pustinja Mongolije, i u vazduhoplovstvu postigao sve što se moglo na ovim prostorima. Kada se kao jedan od najboljih učenika osnovne škole u Lešnici javio na konkurs za Vojnu gimnaziju nije verovao da će dečačić iz lozničkog sela Donji Dobrić uspeti da postane pilot. Ali san se ostvario i dobio je čelična krila.

Krotio mlazne avione: Miladin Bogićević

MITING ZADIVIO SVET
Miladin se seća da je od njih 155 iz cele bivše SFRJ manje od trećine poletelo kao i toga da je Vojna gimnazija u Mostaru bila elitna škola u svetskim razmerama. Iz letački bogate karijere mnogo je priča i sećanja. Bogićević je 1997. godine organizovao prvi međunarodni aero-miting u Beogradu gde je prelazak sa civilnog na vojni deo smotre prema njegovoj zamisli izveden tako da je doleteo Jatov DC-10 kojeg su sa obe strane pratila po tri aviona akro-grupe. Tako nešto do tada nije viđeno pa je ta slika sa mitinga koji je prema nekim procenama okupio oko 200.000 ljudi, obišla svet.

Krotio je Bogićević mlazne avione, a jedan let nikada neće zaboraviti. Na njegovu krsnu slavu, Đurđevdan 1981, poleteo je u MiG-21 sa bihaćkog aerodroma, a onda je pred kraj leta došlo do problema sa navigacijom. U pokušajima da reši probleme nestalo je i goriva i nije bilo šanse da nađe aerodrom pa mu je naređeno da iskoči. Ni katapultiranje nije išlo glatko i morao je ručno da odbaci kabinu. Kako je tada opterećenje 21 G on je umesto svojih 75, težio više od 1.500 kilograma. 

- Prema mojoj računici bio sam iznad mora, međutim, sleteo sam na neku njivicu pored dalekovoda i to u Bratuncu, pored Drine i preko puta moga zavičaja. Neki seljani su mi pomogli da odem u policijsku stanicu gde sam sa kacigom u rukama i u pocepanom letačkom kombinezonu ispričao šta se dogodilo i rekao da pošalju patrolu na mesto pada. Međutim, tamo me je dežurni pitao imam li ličnu kartu dok me je neki inspektor sasvim ozbiljno upitao da li sam siguran da niko nije bio sa mnom u avionu! Onda sam odveden u bolnicu odakle sam zvao Bihać. Međutim, malo ko je tada čuo za Bratunac pa su me našli tek zahvaljujući nekom pilotu koji je imao tetku u tom bosanskom mestu - seća se svog pada uz osmeh ovaj letač koji je tada povredio pršljen zbog čega je završio karijeru na avionima sa izbacivim sedištem i prešao u transportnu avijaciju.

Miladin (desno) u avionu (desno) pred polatanje u Plovdiv

 

GLUMIO U "12 ŽIGOSANIH"
Dobro se seća i svoje filmske uloge kada je krajem 1986. kao pilot transportnog dvokrilca učestvovao u snimanju drugog dela holivudskog filma "12 žigosanih". Snimano je zimi na njivi u blizini Velike Gorice, na pisti iz Drugog svetskog rata koja je osposobljena za tu priliku.

Zadatak je bio da dok oko njih eksplodiraju mine, Bogićević sa kolegom poleti tik iznad kamiona. Trebalo je voditi računa da sve izgleda uverljivo, ali da ne budu preblizu eksplozija kako se ne bi upalila platnena oplata. Međutim, u mraku i oblacima nisu uspeli da se vrate na "pistu" te su sleteli u Zagreb, na zatvoren aerodrom. Uprkos ledu, vetru i ostalim teškoćama sleteli su, ali problemi nisu bili gotovi. Na stajanci ih je, zbog kukastih krstova iscrtanih na avionu za potrebe filma, zamalo izrešetao stražar na odsluženju vojnog roka kome su jedva objasnili ko su. Tako je kratka filmska karijera završena.

Bogićević je kasnije postao šef kabineta komandanta vazduhoplovstva Ljubiše Veličkovića. Sa njim je leteo na MiG 29 i kaže da je to izuzetan čovek koji u vreme NATO agresije nije bio u skloništu, leteo je više puta i na kraju u jednom napadu avijacije poginuo.

U letačkoj karijeri Bogićević je avionom AN 12, koji je korišćen za potrebe Jata leteo i do Švedske, Rusije, Belorusije, Iraka, Mongolije...