Reka od koje se kuvala supa
"Nekada se vodom iz Begeja kuvala tradicionalna banatska nedeljna supa, žuta kao dukat. Koliko sam samo puta išla da majci zahvatim vodu iz Begeja. Bila je čista i mogla se kuvati supa. Pamtim i kupanja na tada mondenskom kupalištu Brankovan. Bila su to zaista lepa vremena i žao mi je što je sad Begej ovako prljav i zagađen", priseća se 85-godišnja Zrenjaninka Veselinka Cvetkov.
Reka Begej je srce i duša Banata, ponos ravnice i dva pitoma grada, Zrenjanina u Vojvodini i Temišvara u susednoj Rumuniji. Dužina Begeja je 120 kilometara, započinje kod Temišvara, a kroz Srbiju protiče u dužini od 75 kilometara i završava u Tisi. Begej je od 1760. godine postao važan plovni put između Temišvara i Dunava, a uspešna plovidba odvijala se sve do 1958. Tada je zbog političko-ekonomske situacije u regionu zatvoren za brodove. Pretvoren je, manje-više, u običan kanal za ispuštanje neprerađenih otpadnih voda iz domaćinstava i industrije, kao i za sakupljanje viška površinskih voda.
Kupalište BrankovanĐoka Brankovan je 1931. sagradio kupalište koje je decenijama bilo najmasovnije i najelitnije kupalište u Zrenjaninu. Ono je imalo parkiralište, veliku plažu, gimnastičke sprave, a u restoranu su postavljeni stakleni akvarijumi s ribama i gosti su prstom upirali u onu za koju žele da im se nađe na tanjiru. Ovde je prvi put počela da se bira mis bečkerečkog leta. Posle dve godine zatvoreno je Fišerovo plivalište jer se blizu njega nalazilo kupalište za konje i nadležni su se bojali zaraze. |
SEPTIČKA JAMA
Prošle godine u maju Begejom je tekla crna voda neprijatnog zadaha jer nijedna zrenjaninska fabrika nije ugradila opremu za prečišćavanje otpadnih voda, a gradska kanalizacija od reke pravi septičku jamu.
Brojna istraživanja stručnjaka pokazala su da je Begej u toku kroz Banat veoma zagađen i to naročito teškim metalima, a registrovana je čak i radioaktivnost! Najveći problem Begeja je što decenijama nije očišćen, zbog čega je praktično onemogućena plovidba većih brodova, a on je bukvalno postao otvoreni kanalizacioni sistem!
Upravo zbog ovakve, skoro katastrofalne situacije, ovih dana, pod zajedničkom idejom oživljavanja reke Begej, naročito sa srpske strane, jer je u Rumuniji, usled strogih pravila EU situacija mnogo povoljnija, promovisana je u Zrenjaninu studija o razvoju turizma, uz bolje korišćenje reke koja spaja rumunski i srpski deo Banata.
Za realizaciju projekta najviše se zauzeo Čedomir Janjić, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
- Mi ne samo da ne živimo od turizma, već ne iskorišćavamo ono što imamo. Decenijama unazad pričalo se o čišćenju Begeja, o pravljenju sadržaja na vodi, ali ne možemo ništa bez uklanjanja mulja - kaže Janjić. - Sa rumunskim kolegama, ozbiljno smo razgovarali o poribljavanju Begeja, ali i o izgradnji biciklističke staze uz reku, od Zrenjanina do Temišvara! Staza je sa naše strane već stigla do Kleka, a ukoliko se u potpunosti ostvari, biće zaista prava turistička atrakcija.
Osam dana zatvoraNekadašnji časopis "Torontal" svojevremeno je objavio vest da je 28. juna 1877. godine ovdašnji meštanin izvesni Stajgenval sagradio i otvorio "kupatilo" na Begeju i da je broj kupača bio veliki. Isti list 1899. piše da reka svake godine uzima svoje žrtve pa su predlagali da se po kupalištima postave drvene grede za koje bi mogli da se kače nesigurni plivači. Desetak godina kasnije, pošto se broj utopljenika uvećavao, policija je odredila mesta dozvoljena za kupanje. Svako ko se kupao van zvaničnih kupališta rizikovao je da bude kažnjen s 600 kruna, odnosno sa osam dana zatvora. |
UZGOJ JESETRE
Pre nekoliko godina jedna holandska ustanova izradila je studiju o čišćenju korita Begeja celim njegovim tokom kroz Srbiju i povratku brodova na reku. Međutim, sve to bi koštalo oko 30 miliona evra i nije bilo zainteresovanih koji bi ga finansirali. Zato je još strogo zabranjeno kupanje u srpskom delu Begeja, jer je opasno po zdravlje ljudi, a i ribolovci kukaju da je riblji svet na izdisaju.
U Rumuniji, opet, slika je sasvim drugačija, Begej je čist, osposobljen za turizam, pun ribe... U mestu Đarmati, nadomak Temišvara, podignuta je moderna farma za uzgoj jesetre, a projekat je sa 10 miliona evra finansirala EU.
Begej bi uskoro trebalo da postane strateški važan i za Zrenjanin.
- Istina je da ne možemo odjednom da obezbedimo novac za čišćenje Begeja, ali studije koje radimo sa kolegama iz Temišvara su važan korak ka tome. Begej mora ponovo da postane ekološki biser Banata. Tom strateškom cilju biće podređena izrada narednih projekata u prekograničnoj saradnji sa Rumunijom - naglasila je Irena Živković, direktor Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj Banata u Zrenjaninu.
Zasad, Begej ima od 0,75 do dva metra mulja koji mora da se ukloni.
Ćuprija kao kutijaNa Begeju su vežbali mnogi veslači poput olimpijskog asa Milorada Stanulova, njegovim stopama sada ide i reprezentativka Srbije Jovana Arsić.
Žene samo do podneŠajgervaldovo kupalište na Begeju u tadašnjem Bečkereku je 11. maja 1918. godine oglasilo da je od jutra pa do podne dozvoljeno kupanje samo ženama, a poslepodne muškarcima. Te godine je neki trgovac Jovan iz Novog Sada kupio kupalište u Zrenjaninu od Danijela Popovića. Kupac je uveo nova pravila, pa je već nakon kupanja od jednog i po sata terao kupače sa plivališta. Građani su se žalili, a Jovan se pozivao na praksu u Budimpešti gde se građani, navodno, mogu kupati tek po jedan sat. Policijska uprava je odredila da se građani u jednom ulasku i za jednu kartu mogu kupati dva sata. Posle sedam godina policija je donela uredbu da se građani mogu kupati na svoj rizik po celom Begeju, ali da dozvola košta pet dinara. Uredba je bukvalno živela samo jedan dan. Jer se sutradan utopio jedan vojnik i kupanje je zabranjeno, izuzev na uređenim kupalištima. Građani nisu smeli da se šetkaju unaokolo u kupaćim kostimima, samo u okviru kupališta. |
