Usvojen Zakon o amnestiji regruta
Mladi vojni obveznici Srbije u dijaspori, koji su u poslednje četiri godine izbegavali vojnu obavezu, konačno mogu malo da odahnu jer je srpski parlament danas usvojio Zakon o amnestiji regruta. Tim zakonom će biti amnestirane osobe za koje se sumnja da su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinile krivična dela protiv Vojske Srbije, ali to ne znači da su oslobođeni regulisanja služenja vojnog roka.
Zakon će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Srbije".
Zakon o amnestiji oslobađa krivice, odgovornosti i briše iz kaznene evidencije sve one koji su izbegavali vojnu obavezu.
Amnestija obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, oslobađanje od izvršenja kazne i brisanje osude osobama koje su učinile ili postoji osnovana sumnja da su učinile krivična dela izbegavanja vojne obaveze, popis i pregled, neizvršenje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije.
Zakon predviđa da se postupak neće pokrenuti ukoliko protiv tih lica nije već pokrenut, a da će biti obustavljen ukoliko je u toku, dok će osobe kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora biti oslobođene te kazne u celini ili u delu koji nije izvršen.
|
Oprost za 5.000 regruta
|
Obrazlažući predlog ovog zakona pre desetak dana, ministarka pravde Snežana Malović je poseban akcenat stavila na regrute u dijaspori.prema njenim rečima, u inostranstvu se nalazi oko 140.000 obveznika, od čega 44.000 regruta, a godišnje se, na zahtev oko 5.000 obveznika, donese rešenje o produženju regrutne obaveze, kazala je ona i dodala da "znatan broj obveznika u inostranstvu nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa diplomatsko-konzularnim predstavništima radi regulisanja vojne obaveze zbog udaljenosti, nedovoljne informisanosti, troškova, kao i da opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju.
Ako se osobe na koje se amnestija odnosi nalaze u pritvoru, nadležni sud će doneti rešenje o ukidanju pritvora i odrediće da se odmah pusti na slobodu.
Za lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora rešenje o oslobođenju od daljeg izdržavanja doneće prvostepeni sud opšte nadležnosti na čijem se području nalazi kazneno-popravi zavod, odnosno okružni zatvor.
Za lice protiv koga se vodi krivični postupak ili je taj postupak pravosnažno okončan, rešenje o amnestiji donosi nadležan sud prvog stepena po službenoj dužnosti.
Brisanje osude iz kaznene evidencije izvršiće po službenoj dužnosti organ koji vodi kaznenu evidenciju, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu zakona.
|
U javnosti se često meša Zakon o amnestiji sa oslobađanjem od vojne obaveze. Amnestijom se osoba samo oslobađa krivičnog gonjenja za izbegavanje vojne obaveze, ali ne i regulisanja služenja vojnog roka. To znači da će oni koji su izbegli služenje armije to morati da regulišu po povratku u zemlju. Propisani način je odlaganje odsluženja, oslobađanje služenja vojske ili javljanje u jedinicu.
Cela armija u rasejanju U inostranstvu živi 150.000 obveznika iz Srbije, od čega su 28.500 regruti. Poređenja radi, cela Vojska Srbije broji trenutno oko 30.000 ljudi. Zakonom o amnestiji iz 2006. oko 2.500 obveznika oslobođeno je krivične odgovornosti za izbegavanje služenja vojnog roka. Od tada je podneto novih 1.700 krivičnih prijava, od kojih je 70 odsto protiv regruta koji su u inostranstvu. |
Amnestija ne "skida čizme"Pre desetak dana u javnosti su se pojavile i informacije da do konačne profesionalizacije Vojske Srbije više neće biti poziva za vojsku regrutima iz dijaspore.
"Vesti" su tada, prema informacijama iz Ministarstva odbrane Srbije, objavile da postoji stav da se po okončanju amnestije, mladići iz dijaspore više ne pozivaju da popunjavaju kvote u srpskoj vojsci.
"Sa tom praksom smo počeli još prošle godine kada nismo pozvali nijednog mladića iz dijaspore na odsluženje vojnog roka. Ne samo zato što je odziv minimalan, već i zato što se u Vojsci Srbije kvote popunjavaju regrutima iz zemlje", kaže sagovornik "Vesti".
Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu Đorđe Trifunović objašnjava da je prema Zakonu o vojsci takav naum prilično kontradiktoran, ali da nije i nemoguć.
"Pa i regruti s krivičnim prijavama su po zakonu trebali da budu hapšeni na granici, ali je dogovorom između ministarstava preporučeno da se to ne radi, pa je otuda i tih hapšenja bilo malo", navodi dalje on.
|
Sve kazne se brišu
|
"Ako je Ministarstvo odbrane odustalo od regruta iz dijaspore, onda će sigurno naći modus kako da to i učini, jer usvajanje Zakona o amnestiji ne znači da će regruti biti i oslobođeni regulisanja vojnog roka", objašnjava Trifunović.
Zakon o vojsci tim mladićima nudi jedan od dva načina služenja - civilno ili sa oružjem, dodaje Trifunović.
On navodi da će Zakonom o amnestiji biti pomilovane sve kategorije mladića iz dijaspore koje su zbog regulisanja vojne obaveze došle u sukob sa zakonom posle 18. aprila 2006. godine, odnosno prethodne opšte amnestije vojnih obveznika.
|
Nema vojske posle 30. godine
Jedna od bitnih novina tog Zakona je da se od dvojnih državljana ubuduće neće tražiti da "odsluže vojni rok", već da "regulišu vojnu obavezu". "Oni će posredstvom naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u 21. godini morati da dostave potvrdu da su dvojni državljani, a šest godina kasnije moraće da se odluče da li će vojni rok regulisati u Srbiji ili u toj zemlji. To praktično znači da će oni regruti koji žive u zemljama gde ne postoji vojna obaveza ili ona traje tek nekoliko meseci, na taj način moći da je regulišu", objašnjavaju u Ministarstvu odbrane Srbije. |
Mladići koji napune 30 godina više neće morati da služe vojsku, a oni u dijaspori će napokon moći da odahnu. Elem, krajem 2009. godine Skupština Srbije je izglasala Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi kojim je predviđeno da svi mladići koji navrše 30 godina, a do sada su uredno, preko diplomatsko konzularnih predstavništava odlagali služenje vojnog roka, na kraju te kalendarske godine, automatski će biti prevedeni u rezervni sastav. Isto će se desiti i onima koji su do sada tu obavezu izbegavali zbog čega se nalaze na poternicama srpske policije.
