U otadžbinu sa srpskim pasošem

Svake godine preko Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu doputuje i otputuje više od tri miliona putnika. Veći deo su naši sunarodnici iz inostranstva koji ponekad upadaju u neprilike zbog korišćenja pasoša zemalja u kojima žive, ne shvatajući da se onda srpski propisi na njih primenjuju kao da su stranci.

Svake godine preko Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu doputuje i otputuje više od tri miliona putnika - mahom naši sunarodnici iz inostranstva

 

General Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije, objašnjava zašto bi dijasporci trebalo da koriste srpska dokumenta kad ulaze u zemlju

.
- Naša preporuka je da svi koji imaju dvojno državljanstvo ulaze u Srbiju sa srpskim dokumentima. Iz zemalja EU, odnosno Šengenskog sporazuma i Velike Britanije u Srbiju se može ući uz ličnu kartu, ali se onda srpski propisi prema takvim slučajevima odnose kao prema strancu. Kad vas, na primer, zaustavi saobraćajna policija, ako pokažete strana dokumenta, prema vama će se sprovesti skraćeni prekršajni postupak - objašnjava Banović.

Ova preporuka dijasporcima iz Srbije je važna kako bi izbegli administrativne probleme, dodaje Slobodan Ćopić, komandir Stanice granične policije Aerodrom Beograd.

- U Srbiju možete uđete sa stranim dokumentima i ostanete mesecima, smatrajući da imate na to pravo jer ste i srpski državljanin. Međutim, ako na izlasku iz zemlje primetimo da niste prijavili prebivalište, moraćete prekršajno da odgovarate jer ste u zemlju ušli kao stranac. Inače, državljani EU i SAD imaju pravo na 90 dana godišnje boravka u Srbiji - objašnjava Ćopić.

Još veći problem na aerodromu imaju naši ljudi koji dolaze iz SAD, Australije ili Kanade, gde čekaju stalnu vizu ili zeleni karton.

- Oni dobiju takozvana travel dokumenta koja su privremena, a što označava da su u procesu odobravanja boravka u toj državi i da čekaju tamošnje putne isprave. Međutim, većina ne zna da mora da dobije srpsku vizu u konzulatu jer bez nje ne može da uđu u Srbiju. Vize se ne mogu dobiti na aerodromu, osim u izuzetnim situacijama - dodaje Ćopić.

Od uvođenja biometrijskih pasoša u beogradskoj vazdušnoj luci drastično je opao broj falsifikovanih putnih dokumenata i viza. Najnoviji sistem, odnosno skener proverava svaki dokument, a većina putnika se pita šta policajac vidi kada skenira njihov pasoš.

- Na monitoru se odmah vidi da li je pasoš pravi, gleda se hologramski znak. Skener je povezan na sistem preko koga se proveravaju sve evidencije kao što je krivična, potrage, zabrane ulaska i izlaska iz zemlje. Policajac vidi i napomene, gde može da piše da je ta osoba sklona krijumčarenju oružja, droge, akcizne robe. Ako je u pitanju droga, ta osoba se skloni u stranu i pretresa. Sve je umreženo u takozvani ROSA sistem, gde su registrovani određeni srpski državljani - objašnjava Banović.

U tim napomenama je zabeleženo i da li ta osoba ima zabranu izlaska iz Srbije, kao što je bio slučaj sa osumnjičenima u aferi Agrobanka i to je odmah registrovano, odnosno da li o izlasku iz zemlje ili dolasku treba odmah obavestiti Upravu kriminalističke policije ili Službu za borbu protiv organizovanog kriminala.

Inače, po broju putnika beogradski aerodrom se nalazi na nivou koji je imao krajem 1980-ih godina prošlog veka koje se smatraju "zlatnim godinama" ove vazdušne luke kroz koju sada godišnje prođe tri do tri i po miliona putnika.
Konkurentni aerodromi u regionu, kao što su zagrebački ili ljubljanski, imaju po milion do milion i po putnika.

Iako je u planiranju proširenje objekata, aerodromske vlasti su se potrudile da skrate procedure i kontrole, pa se kontradiverziona kontrola, odnosno pregled putnika obavlja na samom ulasku u avion, čime se ubrzava protok putnika.
 

DA LI SU LAŽNI AZILANTI PROŠLOST

Na listi sigurnih trećih zemalja

Problem lažnih azilanata koji je dugo pretio da skloni Srbiju za bele šengenske liste, odnosno mogućnosti bezviznog putovanja u zemlje EU gotovo je rešen i više ne postoji ozbiljna opasnost da građani Srbije izgube ovu privilegiju, uveren je general Banović.

- Jedini problem koji je ostao jeste s Nemačkom. Međutim i tu se situacija promenila, pa smo u januaru ove godine imali 1.776 lažnih azilanata, a u februaru 893, odnosno upola manje. Sa ostalim državama EU je situacija stabilna po ovom pitanju - kaže Banović.

Kako saznajemo, preporuka EU je da se Srbija stavi na listu sigurnih trećih zemalja, što znači da se ne može tražiti azil u državama EU jer u Srbiji ne postoji opasnost od proganjanja po političkoj, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti.

- Prva nas je Austrija stavila na listu sigurnih trećih zemalja, a sada će i sve ostale zemlje EU. Mi i dalje radimo na suzbijanju problema lažnih azilanata, pa smo tako od 1. januara 2013. godine do 18. marta ove godine podneli 11 krivičnih prijava protiv 14 državljana Srbije zbog sumnje da su omogućili zloupotrebu davanja azila u stranoj državi - dodaje Banović.