Mrcvarenje Beograda
Prilikom izjašnjavanja u Generalnoj skupštini UN u četvrtak predstavnik Srbije nije uopšte glasao o rezoluciji kojom se referendum o otcepljenju Krima i njegovo potonje pripajanje Rusiji proglašava nevažećim.
Tekst usvojenog dokumenta je veoma sličan nacrtu rezolucije koji su SAD pokušale da izguraju u Savetu bezbednosti pre desetak dana, ali su u tome bile zaustavljene ruskim vetom. Za razliku od rezolucija SB UN, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće.
Priklještena između željenog članstva u EU i ekonomskog i političkog interesa za nastavak bliske saradnje sa Ruskom Federacijom, Srbija je još jednom morala da bude u malobrojnom društvu država koje nastoje da ne iskažu svoj stav o pripajanju Krima Rusiji. Ovo neglasanje samo potvrđuje dosadašnju politiku Beograda.
Istovremeno, zapadne diplomate ne prestaju sa pritiscima na Beograd, pre svega na budućeg premijera Aleksandra Vučića, koji se ovih dana povukao iz javnosti jer, kako je izjavio, piše program buduće Vlade.
Od Beograda se traži da se u formi izjave pridruži Briselu i Vašingtonu u javnoj osudi Rusije, ali i da sledi buduće poteze koje Evropa i SAD budu preduzimale protiv Kremlja. Kako beogradski mediji saznaju, vrhunac tog diplomatskog uvrtanja ruku biće 31. marta, kada Vučić i Dačić budu otputovali u Brisel na nastavak dijaloga sa Prištinom.
Prema nezvaničnim saznanjima, Vučić je svim zapadnim diplomatama koje su ga proteklih dana saletale ponavljao da Srbija nije protiv Evrope i stoji iza principa o teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali i da ne želi i ne može da uvodi sankcije Moskvi.
Momčine iz SrbijeU Rusiji su sa zadovoljstvom dočekali stav Srbije i Republike Srpske koje odbijaju da uvode sankcije Moskvi. Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin napisao je na svom Fejsbuk profilu: "Stranka Aleksandra Vučića koja je pobedila na izborima u Srbiji ne želi da "kevće" na Rusiju. Momčine! Nećemo ostati dužni!". |
I predsednik Srbije Tomislav Nikolić oglasio se iz Beča ovim povodom poručujući da će novoj Vladi savetovati da sačeka sa bilo kakvim odlukama - dok se "veliki ne pomire":
- Srbija u sukobu velikih u istoriji posle Drugog svetskog rata nije bila ni na jednoj strani, nije mogao da je prisvoji ni istočni ni zapadni blok, bila je uvek svoja i tako će raditi dalje. Srbija će vrlo teško preživeti bez članstva u EU i prijateljstva sa Rusijom - rekao je Nikolić.
Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić izjavio je da Srbija neće preduzimati neprijateljske korake prema Rusiji i da to razume svaki građanin Srbije.
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević objašnjava da Brisel može da pozove članice da prihvate zajednički stav, ali ne može da im ga nametne kada se radi o spoljnoj politici, pa tako Nemačka ima drugačije mišljenje o sankcijama prema Rusiji od ostatka Unije.
Čurkin: Nismo samiPravno neobavezujuća rezolucija u GS SB usvojena sa 100 glasova "za", 11 zemalja je bilo protiv, 58 je bilo uzdržano, dok su 24 zemlje, uključujući i Srbiju, nisu glasale. UN ukupno imaju 193 države članice. Za ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina ovo glasanje je pokazalo da ruski stav nije usamljen na svetskoj sceni, kako to tvrdi Zapad |
Ona je podsetila da je Brisel pokazao razumevanje prema specifičnim političkim i ekonomskim vezama Beograda i Moskve, ali je i napomenula da to ne sme da bude izgovor Beograda da odustane "od nečeg što je postala dobra praksa usklađivanja sa spoljnopolitičkim stavovima EU".
U Ukrajini su naravno razočarani što Beograd nema stav, a to ne krije otpravnik poslova ambasade Ukrajine u Beogradu Oleksandr Kiričenko.
- Mi smo kao država, koja je uvek podržavala Srbiju, u smislu očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, što se tiče Kosova, računali na jasan stav - rekao je Kiričenko.
On je, međutim, odbacio mogućnost da bi Kijev zbog toga mogao da promeni svoju politiku nepriznavanja Kosova.
