Perfidna igra Priština pred izbore: Zakonom protiv srpskih glasača
Ako se u kosovskom parlametu sutra usvoje promene Zakona o opštim izborima, Srbima će se na mnogo načina uskratiti osnovno pravo da biraju i da budu birani. Prava će im se umanjiti u najmanje četiri segmenta. Broj birača srpske nacionalnosti će biti smanjen, kontrolu izbornog procesa će obavljati u najvećoj meri samo albanske partije; raseljenim licima se dodatno komplikuje već komplikovan sistem prijave i ostvarenja prava na glasanje, i konačno broj mesta za Srbe (i ostale manjine) u parlamentu će biti trajno sveden.
Volja albanske većine je ovim zakonskim predlogom pokazala da je represivna prema Srbima i da se na pitanje prava zajednica u budućnosti ne može posmatrati pozitivno, kaže za "Vesti" Nenad Rikalo, član kosovske Centralne izborne komisije.
Na koji način se pokušava da se smanji broj glasača?
- Promenom člana zakona samo "državljani Kosova" bi mogli da se nađu na biračkom spisku, i oni koji imaju samo dokumenta koje je izdao MUP Kosova (predlog je bio predmet oštre polemike na zakonodavnom odboru). To znači da bi broj Srba koji imaju pravo glasa bio sveden na oko 40.000 što je nekoliko puta manje od realnog broja (na prošlim lokalnim izborima je bilo upisano na birački spisak oko 130.00 srpskih birača i više od 250.000 Srba raseljenih po dosadašnjim kriterijumima ima pravo prijave za glasanje na Kosovu i Metohiji).
Od kozmetike do represije- Reforma zakonodavstva o izborima na Kosovu i Metohiji je zahtev koji su strane države, mentori nezavisnosti, ispostavili vlastima u Prištini. Taj proces traje već duže od dve godine i nije imao nikave rezultate, sve dok mandat parlamentarne komisije nije naprasno, početkom godine produžen i pripremljene su izmene u zakonu za koje su tvrdili da su kozmetičke. Međutim, kada je Zakonodavni odbor kosovskog parlamenta počeo javnu raspravu, isplivalo je da to punuđeno rešenje umanjuje prava Srba, kaže "Vesti" Nenad Rikalo. |
Šta to u praksi znači za raseljene?
- Raseljena lica koja budu želela da ostvare biračko pravo, prvo će morati da pripreme dokaz o kosovskom državljanstvu, pa tek onda da krenu u proceduru prijavljivanja. Ne treba zaboraviti da je na prošlim lokalnim izborima od 40.000 prijavljenih Srba tek oko 5.500 na kraju glasalo. Tokom redovne izborne procedure imate 45 dana da se prijavite, kada su vanredni izbori taj rok je samo 12 dana. Zar mislite da će bilo ko uspeti da u 12 dana da pripremi dokaze o državljanstvu, pošalje prijavu i završi kompletnu proceduru? Ovde govorim o tehničkim detaljima, a kako politički objasniti tolikom broju ljudi da su o obavezi da uzmu kosovsko državljanstvo da bi glasali? Ta tema do sada nije bila predmet razgovora u Briselu, i više je nego očigledno da Albanci svojim proaktivnim delovanjem žele da dovedu i Beograd i Brisel pred svršen čin.
Promenom zakona se smanjuje i broj srpskih poslanika
- Broj mesta koja su zagarantovana za Srbe u parlamentu je deset, a broj rezervisanih mesta za manjinske zajednice se ovim zakonom briše. To znači, da svaka politička partija Srba ili bilo koje druge zajednice mora da pređe cenzus od pet odsto kako bi imala dodatna mesta, što dodatno otežava još jedna promena u članu 108 predloga zakona, gde je promenom načina raspodele mesta favorizuju samo velike partije. Sa ograničenim brojem birača, realan scenario je da će se broj Srba u parlamentu zauvek zacementirati samo na deset. To je velika razlika, u odnosu na činjenicu da ako bi se na izbore išlo po starom zakonu broj Srba u parlamentu bi bio između 18 i 22. Imati 10 ili više od 20 poslanika je drastična razlika u moći koju bi budući parlamentarci imali i koristili za ostvarivanje prava zajednice. Nisu samo Srbi ugroženi promenom zakona u istoj su situaciji i Turci, Romi, Aškalije, Bošnjaci…
Srpski poslanici nemaju šanse- Za razliku od zakona o lokalnim izborima, zakon o opštim izborima nije uvršćen u ustav kao zakon o posebnim pravima za zajednice. Za promenu tog zakona potreban je glas polovine poslanika, tako da srpski poslanici nemaju načina da spreče donošenje ovog zakona. To im se sada ne može staviti na teret, ali je čitav niz njihovog (ne) delovanja u prošlosti upravo doveo do ovoga. Usvajanje ustava, završetak nadgledane nezavisnosti, donošenje niza drugih važnih zakona kojima su mogli da uslove rešenja u ovom zakonu. Oni su to sve propustili, pa su sada prepušteni volji međunarodne zajednice koja jedino može da utiče i spreči donošenje ovakvog zakona.
|
