Teslagrad - grad budućnosti
Dok državnici Srbije dogovaraju s arapskim šeicima izgradnju poslovno-stambenog kompleksa Beograd na vodi po ugledu na Dubai ili Hongkong, Srpski institut iz Vašingtona i Babson koledž iz Bostona planiraju podizanje preduzetničkog Tesla grada, takođe u srpskoj prestonici. Tim povodom nedavno su u Beogradu boravili i sa zvaničnicima razgovarali Šanker Sigam, predsednik ustanove Babson global pri istoimenom Bostonskom univerzitetu, i Danijela Sremac, osnivač i predsednica Srpskog instituta.
Danijela Sremac ističe da je reč o projektu budućnosti koji bi pomogao ekonomski razvoj Srbije, promovisao njen ugled u svetu i poboljšao odnose sa SAD.
Kome ste u Beogradu predstavili ovu inicijativu?
- Sastali smo se sa premijerom Ivicom Dačićem i ministrom finansija Lazarom Krstićem, a razgovarali smo i sa domaćim i stranim stručnjacima iz privredno-ekonomske sfere. Prema njihovim reagovanjima i velikoj zainteresovanosti za ovu ideju uverena sam da smo ostavili izuzetno dobar utisak Planiramo da razgovore nastavimo posle izbora u Srbiji, kada bude osnovana nova vlada.
Podrška narodu- Srpski institut dugoročno treba da bude nešto će se iz godine u godinu razvijati i uvek će podržava interese srpskog naroda pred američkim vlastima i uticati na američku politiku na pozitivan način. Okupili smo ljude koji su postigli određen nivo u svojim profesijama, imaju veliki ugled i želju da podrže svoj narod. Tu su Branko Terzić, Jasmina Vujić, Slobodan Pavlović, Branko Tupanjac, Aleks Mačeski, Dejvid Vujičić, Obrad Kesić... |
Šta podrazumeva vaš projekat?
- Radi se o novom konceptu specijalne ekonomske zone koja bi funkcionisala poput specijalnog entiteta s novim pravilima i ciljem da se promoviše slobodan razvoj i tržište, kao i privredna konkurencija, koja je neophodna da bi se privukli investitori, stvorio prosperitet za ekonomski razvoj Srbije. Takođe, na ovaj način bi se ostvarila saradnja Srbije sa jednim od najboljih i najpoznatijih američkih škola za biznis - Babson koledžom i otvorio put da se u Beogradu osnuje njegov ogranak za privredu na Balkanu.
Šta želite da postignete?
- Naša vizija je da izgradimo najprogresivniji regulatorni okvir zakona i pravila koji dozvoljava slobodnu konkurenciju između preduzeća na bazi privredne sposobnosti, kvalitetnih ideja i napora, gde je imovina investitora zaštićena u otvorenom trgovinskom okruženju. Kao što je Tesla bio najveći srpski stvaralac inovativne nauke, Teslagrad treba da bude mesto prosperiteta za stanovništvo. Verujem da bi se to veoma dobro odrazilo i na brži ulazak Srbije u Evropsku uniju. Jer, sa ovakvim regulatornim sistemom Teslagrad bi privukao veliki broj međunarodnih investitora koji čekaju priliku da investiraju, ali neće to uraditi bez pravog regulativnog zakonskog formata. Projekat sam nazvala Teslagrad jer takvo ime po svojim inovativnim i kreativnim idejama zaista priliči ovom gradu budućnosti.
Kako ste zamislili grad?
- Teslagrad treba da se prostire na oko 25 kvadratnih kilometara zemljišta na teritoriji Beograda. Ideja je da se podignu poslovne zgrade namenjene za tehnološke firme, osnuje specijalni Tesla univerzitet za privredu u saradnji sa Babson univerzitetom, da se izgrade luksuzni stanovi za koje bi realno mogli da budu zainteresovani Srbi iz evropske i prekomorske dijaspore. Zatim da se osnuju sportski klubovi s teniskim igralištima, golf terenima, napravi luka na Dunavu i transportni centar, a pored obale izgradi zabavni park Teslasvet s prodavnicama, restoranima i hotelima. Teslagrad bi na neki način omogućio našim ljudima, pre svega mladima koji imaju fantastične ideje, da ih ostvare u Srbiji i da ne moraju da odlaze u inostranstvo. A moj san je i da se ljudi iz dijaspore vrate u Srbiju, rade u svojoj zemlji i pomognu joj da se ekonomski razvija.
Kakva je korist za žitelje Srbije?
- Teslagrad bi privlačio investitore u oblasti visoke tehnologije i omogućio mladim stručnjacima, naučnicima i pronalazačima da ostanu u Srbiji i razvijaju svoje ideje unutar ekonomskog ambijenta koji štiti njihov rad i kompanije. Teslagrad bi doveo pravu privrednu konkurenciju koja dozvoljava modernim i kvalitetnim firmama da napreduju isključivo na bazi njihovog rada i sposobnosti, a ne državnim favorizovanjem. Poznato je da u takvim profitabilnim firmama radnici zarađuju više. Cilj Teslagrada je stvaranje nove ekonomske zone koja bi privukla domaće i strane investitore da osnivaju svoje firme u kojima bi se zaposlilo između 40.000 i 50.000 radnika. Očekivanja su da bi Teslagrad tokom svog razvoja godišnje ostvarivao od 10 do 12 milijardi dolara profita, a od toga bi državna administracija imala finansijsku korist ne samo u vidu poreza, već i za razne fondove, razvoj zdravstva, obrazovanja, kulture...
Reč kao mač* Danijela Sremac je rođena u Beogradu. Kao devojčica je sa porodicom otišla u Ameriku. Diplomirala je filozofiju na Džon Kerol univerzitetu, a zatim magistrirala diplomatiju i međunarodne odnose na Amerikan univerzitetu u Vašingtonu. * Stručnjak je za međunarodne odnose. Vodila je javne tribine sa američkim predstavnicima američkog Kongresa, rasprave sa saradnicima Bele kuće i lobistima koji su radili za Hrvate, Bošnjake ili Albance. Imala je 235 nastupa na glavnim televizijskim i radio-stanicama u SAD, a 25 puta je bila na Si-En-Enu. |
Da li bi investitori pohrlili u Teslagrad?
- Veliki investitori ne traže da im se plati da bi u neku zemlju ulagali svoj kapital, niti da im se smanje tarife, ali traže da regulatorni okvir bude sasvim otvoren i takav da bi oni mogli da napreduju. Za investitore koji širom širom sveta imaju veliki kapital Srbija bi sa zonom Teslagrada bila prva na Balkanu koja bi mogla da napravi nešto kao Hongkong ili Dubai, gde bi privrednici i investitori, domaći i strani, imali garanciju da će njihova ideja biti profitabilna i uspešna. To je suština.
Koliko je ovaj projekat kompatibilan s postulatima Srpskog instituta u Vašingtonu?
- Srpski institut je osnovan prošle godine, predstavlja glas srpskog naroda i okuplja ljude iz SAD koji imaju znanje i značajni su u određenim političkim i društvenim krugovima. Osnovan je zato što se srpski glas malo čuo u Vašingtonu gde se donose najvažnije odluke. Uprkos činjenici da je Vlada Srbije u poslednjih desetak godina skupo plaćala profesionalne lobističke kuće da rade u korist Srbije, smatramo da efekti nisu sasvim zadovoljavajući. Postoji i naša ambasada, koja dobro funkcioniše, ali njihova delatnost nije ono što naš Institut može da radi. Pošto smo mi Amerikanci srpskog porekla i treba da se deluje u američkim institucijama, možemo efikasnije da ubedimo Amerikance u nešto, možda bolje nego što bi to mogla diplomatska služba jer ona je za kongresmene strana vlada.
Koji su vam ciljevi?
- Želimo da pomognemo popravljanju imidža Srbije, poboljšanju odnosa s Amerikom, ali najviše u ekonomskom smeru. Ti ciljevi su se složili s ciljevima Babson globala, američkog instituta koji širom sveta traži zemlje koje su potencijalno dobre da se naprave takve zone koje omogućavaju sasvim drugi regulatorni okvir koji investitori traže. Srbija ima veliku prednost što još nije u Evropskoj uniji jer je sada mnogo lakše stvoriti ovu zonu, a po ulasku u EU ta zona bila bi prihvaćena kao što je London prihvaćen i po svojim zakonima se razlikuje od zakona EU. Pored toga, prednost Srbije jeste što ima i obrazovanu i jeftinu radnu snagu. Smatram da je sad pravo vreme da delujemo i stvorimo temelj koji bi pomogao da se stvari okrenu u srpsku korist i privuku investitori u krajeve u kojima srpski narod može da ima korist od toga.
