Srbija i Evropa ostaju bez gasa?
Politička kriza u Ukrajini mogla bi da se prelije na ostatak Evrope, ali prvenstveno u ekonomskom smislu. Rusija energetski drži Ukrajinu u šaci, a time i Evropu, s obzirom na to da glavne rute snabdevanja Evrope gasom upravo idu kroz Ukrajinu.
Ruski državni gigant Gasprom je zapretio da će obustaviti izvoz gasa u Ukrajinu zbog duga od 1,89 milijardi dolara. Prekid isporuke ruskog gasa Ukrajini bi uticao i na Evropsku uniju, čija polovina uvezenog gasa (65 milijardi kubnih metara)
stiže kroz Ukrajinu.
Evropski potrošači dobro znaju šta je gasna kriza. Ukoliko Gasprom zavrne gasne slavine, nestašice bi najpre mogle da pogode balkanske zemlje jer nemaju alternativni pravac za snabdevanje. Srbija uvozi 90 odsto gasa iz Rusije. U Ministarstvu eneregetike kažu da Srbija za sada nije ugrožena i da sve u vezi sa gasom zavisi i od toga koliko će kriza trajati.
Južni tok nije dovoljanKako bi diversifikovala isporuke gasa, odnosno smanjila zavisnost od Ukrajine, Rusija je izgradila s Nemcima gasovod Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku ispod Baltičkog mora, a priprema se i za gradnju Južnog toka preko Crnog mora, Bugarske, Srbije i Mađarske do Austrije. Međutim, čak i da su oba gasovoda završena i da rade u punom kapacitetu, oni ne bi bili ni izbliza dovoljni da snabdeju Evropu, tako da je Rusija zaglavljena s Ukrajinom, svidelo joj se to ili ne. Moskva i ne želi da sasvim odseče Ukrajinu iz sistema gasnog snabdevanja Evrope jer bi time praktično izgubila glavni instrument ekonomskog uticaja na komšije. |
- Može da bude problem za celu Evropu, ne samo za našu zemlju, koja je na neki način slepo crevo, odnosno krajnji deo, već za sve zemlje koje se snabdevaju ruskim gasom - kaže Voja Vuletić iz Udruženja za gas.
Prema njegovim rečima, u 2013. godini su za 15 odsto povećane isporuke ruskog gasa prema Evropi.
- Ovo je najbolji primer koliko su povezane politika i ekonomija, pogotovu kad je o snabdevanju gasu reč jer znamo da je Rusija jedan od najvećih snabdevača gasom u svetu. Njena povezanost i sa Ukrajinom i cela ta mreža transporta je prilično delikatna u ovakvoj situaciji sigurno će nekavih posledica biti - rekla je Radojka Nikolić, glavna urednica magazina "Biznis".
Moskva ima moćni političko-ekonomski adut i ne bi bio prvi put da ga koristi da "disciplinuje" Ukrajinu kad god bi se ova zemlja nagnula suviše ka Briselu.
Međutim, Rusija je ovde u problemu druge vrste. Ona, naime, ne može da kazni Ukrajinu zavrtanjem gasa a da pri tom ne kazni i Nemačku, na primer. Ne može ni da pusti gas u sistem s namenom da ide do krajnjeg korisnika, a ne za Ukrajinu jer Kijev ima moć da izlazne cevi zavrne i gas zadrži za sebe.
Ipak, Evropa koja troši sve više ruskog gasa sada je manje izložena nego pre isključenju cevovoda kroz Ukrajinu, zahvaljujući novim mogućnostima isporuke. Deo gasa koji se troši u zapadnoj Evropi, a dolazi kroz Ukrajinu, sada je manji od polovine onoga što Zapad uvozi iz Rusije, dok je pre nego što je otvoren gasovod Severni tok, preko Ukrajine stizalo skoro tri četvrtine ruskog gasa.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavio je u utorak da će Evropska unija pomoći Ukrajini, koja je na ivici bankrota, da plati gasni dug Rusiji.
Zbog ukrajinske krize na berzama su već poskupeli metali, različite rude i sirova nafta, pa je sigurno da će i zemlje koje imaju viškove gasa za vanredne isporuke tražiti i više cene. Ipak, kad je gas u pitanju, suviše je veliki ulog da bi se ventili zavrnuli.
Mreža ceviKroz Ukrajinu prolazi više od 2.000 kilometara različitih gasovoda kojim se Evropa snabdeva plavim energentom. Pre svega, tu su gasovodi Jamal-Evropa, Bratstvo, Sajuz 1 i Sajuz 2. Pored ovih gasovoda, sa svim njihovim krakovima, postoji još samo jedan koji je potpuno operativan, a to je gasovod Plavi tok, kojim su preko Crnog mora povezani Rusija i Turska. Ovoj mreži treba dodati i najveći evropski naftovod Družba, koji duž 4.000 kilometara povezuje Rusiju sa Belorusijom, Ukrajinom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Češkom i Nemačkom. |
