Sramno ćutanje Srbije
Hrvatski udarac iz Haga na predsednika Srbije Tomislava Nikolića ne samo da je ostao bez zvaničnog eha u Beogradu, već je i šef države ostao nem na teške optužbe Zagreba kako odbija da prizna genocid u Srebrenici i da ne želi da se odrekne veza sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem.
Neprijatni muk je prekinuo samo šef diplomatije Ivan Mrkić koji je uz napomenu da su u Hagu istina i činjenice na strani Srbije, kao prioritet Vlade Srbije istakao izgradnju dobrosusedskih odnosa, mir i stabilnost u regionu.
"Proces u Hagu od izuzetne je važnosti s aspekta istine o događajima u prošlom veku na teritoriji Hrvatske. Srbija nije inicirala spor bez obzira na brojne zločine nad srpskim življem u građanskom ratu na teritoriji Hrvatske, čime smo pokazali da na budućnost gledamo sa spremnošću da se tužbe povuku, ali da dogovor nije postignut jer Hrvatska smatra da uslovi za povlačenje tužbi nisu ispunjeni", pojasnio je on.
Opasno je, prema rečima političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, što Beograd prihvata tezu Zagreba da suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ne sme da ugrozi dobrosusedske odnose.
"Taj odnos je kao kada ja vama neprestano lupam šamar na javnom mestu i govorim da to ne sme da utiče na naše prijateljstvo", objašnjava Vukadinović za "Vesti".
On je, komentarišući odsustvo reakcije predsednika Srbije na hrvatske optužbe, ukazao da Nikolić nije izuzetak, jer su i sve prethodne vlasti vodile istu ponižavajuću politiku.
"Reč je o mazohističkom odnosu Beograda koji se manifestuje na svim poljima, od ekonomije do pravosuđa. Zato me ne čudi ćutanje Tomislava Nikolića, jer on nije izuzetak, već kontinuitet pogubne i idiotske politike koja se ogleda i u žmurenju na hrvatske najteže udarce na nacionalnu istoriju Srbije i nacionalna rukovodstva", zaključio je Vukadinović.
"Grozna ironija" je, kako kaže, Stanislav Stojanović, dugogodišnji jugoslovenski ambasador u penziji, da tužba Srbiji stigne iz Hrvatske koja je izvršila dva velika genocida na Srbima, tokom Drugog svetskog rata i tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
"Kontekst kojim je Zagreb započeo proces u Hagu protiv Srbije je suprotan hrvatskima porukama da tužba ne treba da utiče na odnose zemlje i ako predsednik Srbije još nije odreagovao na optužbe iznete na njegov račun, očekujem da će to učiniti", kaže Stojanović za naš list.
On ponižavajući odnos Beograda vidi u zajedničkoj poruci šefice diplomatije Vesne Pusić i srpskog vicepremijera Aleksandra Vučića da haški proces ne treba nikako da utiče na odnose dve države.
Nikolić se ne oglašava
"Vesti" ni juče, drugog dana procesa u Hagu nisu dobile odgovor šefa države Tomislava Nikolića na optužbe koje su na njegov račun izneli hrvatski predstavnici. U Kabinetu predsednika kratko nam je rečeno da "za sada nema nikakve reakcije". Nikolić se posle hrvatskih optužbi pojavio na Vojnomedicinskoj akademiji gde se obratio lekarima i osoblju povodom 170. rođendana, ali o haškom procesu nije dao nikakav komentar.
Hrvatski pravni tim je juče nastavio da iznosi argumente u sporu sa Srbijom po tužbi za genocid, a tokom popodneva su iskaze dali hrvatski svedoci, koje su unakrsno ispitivali predstavnici pravnog tima Srbije, ali će ova svedočenja pod embargom biti do kraja rasprave, 1. aprila.
Hrvatska je pozvala 12 svedoka u korist svoje tužbe, a među njima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko koja treba da govori o istorijskom kontekstu konflikta u Hrvatskoj.
Direktor Veritasa Savo Štrbac ocenio je da su hrvatski zastupnici odustali od njegovog unakrsnog ispitivanja jer se plaše da bi podaci koje bi predstavio ostavili jak utisak na sudije.
"Čudno je što su odustali posle njihovog višegodišnjeg osporavanja svega što dolazi iz Veritasa. U sudnici neće govoriti nijedan srpski svedok, pa bi plan mogao da im bude da ignorišu sve sa srpske strane i svet neće videti Srbe, jer bi mogao zaključiti da su normalni ljudi, a ne ružni, prljavi i zli", rekao je Štrbac i pojasnio da će u sudu ipak biti pročitani iskazi 12 hrvatskih i osam srpskih svedoka.
Trgovina tužbama za genocid
Bolna pitanja iz prošlosti, kako je ukazao šef srpske diplomatije, treba ostaviti pravnim timovima i Međunarodnom sudu pravde.
"Prioritet Vlade Srbije ostaje izgradnja dobrosusedskih odnosa, mir i stabilnost u regionu. Naš interes i želja je da tragični događaji iz prošlosti ne utiču na sadašnji nivo bilateralnih odnosa, položaj Srba u Hrvatskoj i buduću saradnju sa Hrvatskom", kazao je Mrkić.
Nasuprot Mrkiću, hrvatski premijer Zoran Milanović je istakao da će Hrvatska tužbu protiv Srbije gurati do kraja.
"Očekivao sam više razumevanja i kooperativnosti zvaničnog Beograda, ali toga nije bilo", kazao je Milanović i dodao da ima mišljenje o tome šta se događalo "u režiji tadašnje ekipe iz Beograda" koja je u vojno-hotelskom kompleksu u Kuparima letovala.
"To su teški ratni zločini, bilo je elemenata genocida, mi ćemo to probati da dokažemo", rekao je Milanović i dodao da se Hrvatska pripremila.
Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, ukazao je da je građanima Hrvatske dosta priče o ratu i da su svesni da politička industrija trguje i tužbama za genocid . On dodao da budući da je politika odlučila da na taj način reši problem, ne bi voleo da to dobije u javnosti one dimenzije koje bi vratile hrvatsko-srpske odnose u one kakvi su bili nakon oslobađajućih haških presuda.
