Josif Pančić počiva u žici
Kako se bliži 17. april i 200-godišnjica od rođenja Josifa Pančića, srpskog botaničara i prirodnjaka svetskog glasa, raste nervoza među građanima i planinarima u Raški, Brusu, Leposaviću, Novom Pazaru i drugim potkopaoničkim mestima jer se još ne zna da li će Vojska Srbije omogućiti pristup Pančićevom mauzoleju na vrhu ove planine. Ako se ne postigne dogovor, pitanje je da li će moći da se polože venci na Pančićev grob i da li će iko moći da priđe maloj mermernoj ploči i pročitaju zavet koju im je veliki naučnik ostavio. Tamo, između ostalog, piše: "Samo dubokim poznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazaćete koliko volite svoju otadžbinu."
POSLEDNJA ŽELJA
Rade Knežević, predsednik Planinarskog društva Kopaonik u Leposaviću, kaže da su planinari iz cele Srbije više puta bezuspešno pokušavali da posete Pančićev mauzolej jer su za posetu potrebne specijalne dozvole Vojske Srbije koje je gotovo nemoguće dobiti.
- Da je znao da će samovati na vrhu planine koju je najviše voleo, Pančić verovatno ne bi ni poželeo da tu bude sahranjen. Naša i želja svih poštovalaca njegovog velikog dela jeste da konačno bude "oslobođen" i da svako ko to želi može da poseti njegov mauzolej. Nadam se da se do aprila može naći neko rešenje - kaže Knežević.
Do vrha na magarcuJosif Pančić je na Kopaoniku boravio petnaestak puta. Prvi put je došao 1851. godine, a poslednji 1886, kad je imao 72 godine. Tada se od Brzeća do vrha planine prebacio na magarcu. Pančić je bio član nekoliko stranih akademija nauka i društava botaničara i biologa. Nosilac je najviših srpskih i stranih ordena. Napisao je 42 dela iz botanike i drugih prirodnih nauka, a najlepše je opisao svoju voljenu planinsku lepoticu u delu "Kopaonik i njegovo podgorje". |
Nekoliko godinama pre smrti poznati naučnik ostavio je u amanet svojim studentima, kolegama profesorima, prijateljima planinarima i tadašnjoj srpskoj javnosti da kad "ode sa ovog sveta" bude sahranjen na najvišoj koti Kopaonika, na 2.017 metara nadmorske visine, na vrhu koji je tada nosio ime kralja Milana Obrenovića i na kome se, kako je obično govorio, sudaraju "svi vetrovi Balkana".
elja člana Srpske kraljevske akademije, pronalazača omorike, koja je po njemu dobila ime, i još mnogih retkih biljnih vrsta, ostvarila se tek 7. jula 1951. Tada je na vrhu Kopaonika organizovan veliki planinarsko-naučni slet sa oko 2.000 učesnika. Zemni ostaci velikog botaničara i njegove supruge Mileve, u kovčegu od Pančićeve omorike, prebačeni su na vrh Kopaonika gde su sahranjeni u kamenom mauzoleju, širokom 2,45, dugačkom 3,60 i visokom 1,65 metara, sazidanom od kopaoničkog granita. Prebacivanje Pančića u večnu kuću, zidanje mauzoleja i sve drugo što je bilo u vezi s amanetom čuvenog naučnika organizovala je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), a tada je i najviša kota na planini dobila novi naziv - Pančićev vrh.
Mada je dobio mauzolej tamo gde je želeo i u delu Srbije koji je najviše voleo, Pančić je počivao u miru samo dve-tri godine. Zbog visine i strateškog značaja za ratno vazduhoplovstvo, JNA je upravo na Pančićevom vrhu izgradila vojnu bazu koja je radarima pokrivala ceo Balkan. Vrh planine premrežen je podzemnim hodnicima, a Pančićev mauzolej je ograđen, zajedno sa vojnim objektima, sa svih strana bodljikavom žicom. Tako je i danas. Mauzolej je nedostupan skijašima i gostima iako je u blizini polazna stanica žičare Pančićev vrh, a čim se priđe vojnim objektima, namernik se sudari sa upozorenjem: "Zabranjeno prilaženje, osmatranje i slikanje".
Bombe posejale smrtAvioni NATO-a su krajem marta 1999. zasuli Pančićev vrh najpre razornim projektilima, a potom i kasetnim bombama. Tada je ozbiljno oštećen i Pančićev mazuzolej koji je, angažovanjem Javnog preduzeća Nacionalni park Kopaonik, popravljen tokom 2000. i 2001. Za prepravku je čak vađen granit sa istog mesta na Kopaoniku gde je i 1951, kad je mauzolej građen. Nedaleko od mauzoleja, tik uz ogradu vojne baze, posejane kasetne bombe ubile su prošle godine dvojicu oficira Vojske Srbije, a potom jednog civilnog deminera. Samo su prilaz mauzoleju i unutrašnjost baze očišćeni i bezbedni od bombi. |
70 GODINA SAMOĆE
Ružicu Marinković, profesorku iz Beograda, zatekli smo u šetnji podnožjem Pančićevog vrha.
- Bar stotinu puta, što kao skijaš, što kao poštovalac Pančića i radoznali šetač, želela sam da se slikam pored mauzoleja i da vidim šta je na njemu napisano. Nekoliko puta Vojska je obećavala da će mi to omogućiti, ali uvek bi se isprečila neka viša sila. Žao mi je zbog toga. Pančićev mauzolej treba da bude mesto hodočašća studenata prirodnih nauka i poštovalaca Pančićevog dela. Bojim se da će veliki naučnik još dugo samovati u žici jer Vojska i civilna kontrola leta proširuju bazu na Pančićevom vrhu. Jedno vreme za ovaj strateški vojni objekat bio je zainteresovan i NATO - napominje sagovornica "Vesti".
Turistički radnici na Kopaoniku kažu da su nemoćni da bilo šta promene i naglašavaju da je Pančić u nadležnosti države. Zbog strateškog značaja i velikog novca koji je u nju uložen, vojnu bazu je nemoguće zatvoriti. Ali, takođe je nemoguće izmeštanje mauzoleja i Pančićevog groba jer bi se tako pogazila poslednja volja velikog naučnika. Andrija Jeremijević, poznati ugostitelj koji za 25 godina boravka na Kopaoniku nije obišao Pančićev mauzolej, priča:
- Svake godine se mnogo turista raspituje kako bi mogli da obiđu Pančića. Uvek smo ih upućivali na vojsku. Samo malo onih najupornijih uspeli su u svojoj nameri. Svi ostali su čim bismo im pomenuli vojsku i dozvolu odmah odustajali - kaže Jeremijević.
Milosav Mića Maksimović, bivši direktor JP Nacionalni park Kopaonik, koji je posle NATO bombardovanja u Turističkom centru Kopaonik postavio bistu Josifa Pančića, napominje da je još 2004. pokrenuta inicijativa da Pančićev mauzolej postane dostupan javnosti:
- Planirali smo i da pored mauzoleja izgradimo spomen-sobu i botaničku baštu, ali odgovora još nema. Ako i dalje bude "zarobljen", mlade generacije neće ni znati ko je bio Josif Pančić, a veliki srpski naučnik otići će u zaborav.
Da se poklone Pančiću, pomole se, zapale sveću ili ostave cveće pred njegovom večnom kućom žele i brojni turisti na Kopaoniku, koji to uzaludno pokušavaju već decenijama. Mada je reč o jubileju koji će na razne načine biti obeležen u celoj Srbiji, za sada su male šanse da javnost konačno poseti i samog Pančića jer veliki naučnik skoro sedam decenija počiva sam i u žici. Svi su izgledi da će i dalje samovati na na krovu Srbije.
