Više nemamo za koga da glasamo

Nikada manja zainteresovanost dijaspore i nikada veći ignorantski odnos srpskih političkih partija prema glasačima u inostranstvu, zajednička su karakteristike predstojećih parlamentarnih izbora koje se očito međusobno dopunjuju.

Vidoje Purić

Paradoksa ne nedostaje ni ovog puta. Među 35 biračkih mesta koja će biti otvorena u inostranstvu, računajući tu i zemlje bivše Jugoslavije, nalaze se ambasada u Libiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok s druge strane naši ljudi neće moći da glasaju u Danskoj, Kanadi i Australiji. Formalni razlog jeste taj što se u ovim zemljama "starog" i brojnog rasejanja za glasanje nije prijavilo ni 100 ljudi(!), koliko ih je najmanje potrebno da bi se otvorilo biračko mesto u inostranstvu. Suštinski razlog za ovoliku apstinenciju je mnogo dublji i uzročno-posledičnog je karaktera.

Razočaranje i u prvu damu

Uoči i uvođenjem višestranačja u Srbiji, krajem osamdesetih i početkom 90-ih prošlog veka, tada najveća opoziciona stranka Srpski pokret obnove dobar deo svoje političke ideologije, ali i finansijskog uporišta tražila je i dobijala od srpskih iseljenika. Kako se vremenom dijaspora osvešćivala, a nekadašnje opozicione stranke redom okušale u vlasti, ta vrsta odnosa je zamirala. Više nema ljudi na Zapadu koji bi se utrkivali da prisustvuju gostujućem nastupu nekog srpskih političara. Razočaranje je toliko da je čak nedavno i prva dama Srbije Dragica Nikolić u SAD prošla neslavno jer tamošnji Srbi nisu bili spremni da izdvoje 20 dolara za njen humanitarni banket.

- Na izbore idu ljudi kada imaju koga da biraju, a mi nažalost više nemamo za koga da glasamo. Prepušteni smo sami sebi i u dijaspori i u matici. Premijer Dačić me je na poslednjem sastanku posebno razočarao kad nam je poručio da mi nismo nikakav faktor. Baš bi voleo da vidim kako bi vlast održala socijalni mir kad mi tri meseca ne bi slali novac rodbini u Srbiji? Ma, motkama bi bili isterani iz svojih kabineta i kafića. Mnogo sam razočaran i iako imam političko opredeljenje neću glasati 16. marta. Ma, do bola sam razočaran! - ne krije Vidoje Purić, potpredsednik Skupštine dijaspore Srba u Francuskoj.

Nastup premijera, na koji se osvrnuo i sagovornik "Vesti", desio se decembra prošle godine u Beogradu kada je Dačić na prilično oštar i uvredljiv način pokušao da održi lekciju poslovnim ljudima iz rasejanja.

Upravo njegove reči da "Srbi danas u svetu ne predstavljaju nikakav faktor", a da vole da popuju političarima u matici a pitanjem: "Šta ćete u EU?, te njegov zaključak da ne može dijaspora "da nam drži predavanje kako Srbija treba da živi", dodatno su rastreznile i one malobrojne koji su verovali da bi sa novom vlašću mogao da se promeni i odnos prema rasejanju.

Kosovo kao inostranstvo

Podjednako s nestajanjem interesovanja za dijasporu u predizbornim programima srpskih političkih partija nestajalo je i interesovanje za Kosovo i Metohiju, gde će glasanje biti tretirano, kao i glasanje Srba u inostranstvu. To se vidi i iz načina brojanja glasova koje se ne sprovodi na Kosmetu, već u centralnoj Srbiji.
- Mi na Kosovu ne znamo čak ni ono najosnovnije kao građani Republike Srbije, a to je gde i kako ćemo na predstojećim izborima glasati. Kosovo je Briselskim sporazumom de fakto priznato i kao da niko ne želi da se podseća realnih problema kojima smo izloženi. Izgleda da je za Srbiju amputacija Kosova bila lakša od iznalaženja leka - kaže Rada Trajković, lekar iz Gračanice.

- Nije došlo do te promene, bar ja nisam primetio pomak, pa je normalno i slabo interesovanje za izbore u Srbiji. Niti ima inicijative, niti projekata, niti promene zakonskih okvira za jače uključivanje dijaspore u političke, ekonomske i socijalne procese u Srbiji i to se reflektuje i na slabo učešće u izbornom procesu - primećuje advokat iz Austrije Radivoje Petrikić.

Sagovornici "Vesti", obojica delegati u Skupštini dijaspore i Srba u regionu, ne ignorišu ni to da deo odgovornosti za nezigrađen i nikada do kraja na fer način izveden odnos matice i rasejanja, leži i u neorganizovanom, neretko međusobno posvađanom i zavišću sklonom delu iseljeništva. Ali...

- Znate, ja sam angažovan u našoj dijaspori više od 30 godina i sećam se kada smo imali 105 jugoslovenskih klubova u Francuskoj, od kojih su 70 vodili Srbi. I ljudi su se tada dogovarali, razgovarali, okupljali i zato što je država bila iza nas, zato što su dolazile inicijative iz ambasade. Sada toga nema. Raspustite vi decu da rade kako hoće, pa ćete videti rasulo. Tako je i u ovom slučaju. Mi smo deca Srbije, ali niko o nama ne vodi računa. Imamo sada tu Kancelariju za dijasporu, ali oni rade po taktu kako Vlada kaže - dodaje Vidoje Purić.

Dr Jasmina Vujić na listi Dveri

Mogućnost glasanja iz inostranstva za srpske državljane je uvedeno 2004, ali od tada na svakim sledećim izborima izlaznost je sve manja. Političke partije očito ne vide u dijaspori pouzdanu biračku bazu za svoje ideološki nedefinisane programe. Jedna od retkih koja će na ovim izborima posvetiti posebnu pažnju rasejanje jesu Pokret Dveri, partija novijeg datuma koja je na svoju izbornu listu, i to na visoko 3. mesto, stavila dr Jasminu Vujić, uglednu profesorku sa Berklija.

Biračko mesto za 80.000 glasača

Radivoje Petrikić kaže da će na predstojećim parlamentarnim izborima glasati u Beogradu, gde zbog posla često boravi.
- Naši ljudi imaju problema i s dolaskom na biračko mesto. Ne mislim samo na udaljenost od mesta gde žive do naše ambasade u određenoj državi, već i na podataka da je, recimo, u Beču, gde po nekoj proceni ima između 80.000 i 90.000 Srba s pravom glasa, otvoreno samo jedno biračko mesto! Zamislite da je za toliko birača u Srbiji otvoreno jedno biračko mesto? To je tehnički neizvodljivo, zato sam se zalagao za glasanjem putem pošte i interneta. Taj potencijal ostaje neiskorišćen i malo je verovatno da će se nešto promeniti jer to očigledno odgovara svim vodećim vladajućim i opozicionim partijama.

Političari se dodvoravaju Crkvi

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić požurio je još na početku izborne kampanje da se sastane sa patrijarhom Irinejom, a premijer Ivica Dačić upravo je završio posetu Hilandaru, iako se Srpska pravoslavna crkva zasad ne oglašava u vezi s predstojećim parlamentarnim izborima, za razliku od prošle godine kada je patrijarh pozivao kosmetske Srbe da izađu na lokalne izbore u južnoj pokrajini.

- Imam utisak da se točak istorije vraća u poslednju deceniju 20. veka, kada su se političari iz opozicije i vlasti utrkivali ko će pre u izbornoj kampanji da se po bilo kom pitanju sastane i za medije slika sa patrijarhom Pavlom i vladikama SPC radi potencijalnih glasova vernika najmnogoljudnije Crkve u Srbiji. Tada su se i pojedini episkopi otvoreno svrstavali ili uz opoziciju ili uz političare na vlasti, poput vladike Filareta koji je javno stao na stranu Slobodana Miloševića - izjavio je za "Vesti" verski analitičar Mirko Đorđević.

Srpska crkva i druge verske zajednice u Srbiji, ukazuje on, "ne bi trebalo da se javno izjašnjavaju ni za jednu političku opciju".

- Crkva može i treba da pozove vernike da izađu na birališta, posebno u teškim i prelomnim vremenima.To je činio i patrijarh Pavle, mada on nikad nije glasao, osim na referendumu za poslednji Ustav 2006. godine. Treba reći i to da SPC po sopstvenom ustrojstvu ne sme da ima svoju partiju i ne može da se izjašnjava po pitanju političkih izbora. Niti sme da javno favorizuje bilo koju stranačku opciju. Ali, to ne znači da patrijarh, sveštenici, monasi i vladike ne mogu da izađu na birališta i glasaju. Oni treba da ispunjavaju građanske dužnosti kao i svi državljani Srbije - kaže Đorđević.