Užice: Predložen za Nobela, a prodaje odeću na pijaci
Užičkog Roma Predraga Peđu Jovičića Udruženje romskih pisaca Srbije i Crne Gore predložilo je za Nobelovu nagradu za književnost. Jovičić je član Udruženja književnika Srbije. Piše na srpskom i romskom jeziku i prvi je na svetu od svojih sunarodnika ušao u tajne ispisivanja haiku poezije. Do sada je objavio četiri knjige poezije, nedavno mu je objavljena knjiga "Cigani se na nebo popeli" ("Roma po del todepe"), a njegove pesme nalaze se u 10 antologija poezije.
- Ovo je prvi put da Rom iz Srbije bude kandidovan za Nobelovu nagradu. Pre mene su kandidovani Rajko Đurić, književnik i novinar, koji je tada živeo u Nemačkoj, i Muharem Serbezovski, ali oni nisu prošli. Verovatno će biti treća sreća. Valjda je neko od 20 miliona Roma zaslužio da bude kandidovan za tako visoko priznanje - s osmehom na licu priča 49-godišnji Jovičić.
Za knjigu "Cigani se na nebo popeli", koja je napisana na romskom i srpskom jeziku, Jovičić je učestvovao na konkursu za sufinansiranje izdavačke delatnosti grada Užica. Na konkursu je učestvovalo 20 kandidata, pet je imalo sreće da otkine od grada preteški kulturni dinar, a Jovičić je bio jedini pesnik koji je učestvovao na konkursu.
Isuviše je skromno i blago reći da je život Roma težak. "Nije život poljem preći", napisao je poznati književnik i tada verovatno nije mislio na populaciju koja vekovima traži svoje mesto pod suncem.
Peđa Jovičić suprugu i troje dece izdržava od prodaje odeće na užičkoj pijaci i kaže da se sa životom bori prsa u prsa. "Glad me steže, obara. Kako me boli ova beda. Kako me boli ova glad. Tako me nešto ujede za dušu. I ja sam nekad čovek bio", ispisao je Jovičić u pesmi "Glad".
Jovičić je više od 20 godina predsednik Udruženja Roma u rodnom gradu.
- U Užicu živi oko 100 Roma. Neprimetni smo za vlast. Udruženje na čijem sam čelu nema nikakvu pomoć iz opštinskog budžeta. Od Nacionalne službe za zapošljavanje bih mogao da dobijem stotinak hiljada za početak nekog biznisa, ali to je nedovoljno. Meni je potreban porodičan biznis u kome bi radili svi članovi porodice, a ne samo ja. Zar neka firma to ne bi mogla da nam obezbedi, da radimo kod kuće i da im gotov proizvod odnesemo. U svoje firme privatnici neće da nas prime da im ne narušimo rejting firme. Kad bi društvo bar malo uložilo u nas, mi bismo mu višestruko vratili.
Poeziju piše uporedo na srpskom i romskom jeziku. Završio je zanat, a poezijom se bavi još od srednje škole.
Farbanje u belo- Na raskršću stojim. Mene sve guši. U ušima odzvanja stenjanje, jauk i siromaštvo. Ko će nas Cigane od ciganskog života zaštititi - pita se Jovičić u svojim pesmama. - Okrečiću svoju kućicu u belo. I svi Cigani bićemo ofarbani u belo. |
- Prvo pišem na srpskom i prevodim na romski jezik. U srpskom jeziku je veća sloboda izražavanja. Rekao bih da stvaram na srpskom, a živim romski. Svaka poezija mora da prođe kroz čistilište, da se brusi kao dijamant da bi u završnoj fazi dobila svoju vrednost. Ona mi je najbolji ventil - kaže naš sagovornik.
Knjiga je roba pa je trebalo naći sponzora za izdavanje. Peđi je pomogao Milan Drobac, koji je ne samo sponzorisao poslednje tri knjige, nego i otkupio jedan deo tiraža. A Peđa se i rečima i verom bori protiv svih životnih nepogoda. Većina Roma u Srbiji slavi Đurđevdan, a Jovičić slavi dve slave.
- Slavim Đurđevdan i Svetog Vasilija Ostroškog, koji izlazi iz moje duše i u mom srcu ima posebne zasluge - otkriva Peđa, koji u pesmi "Ciganski san" uspavljuje sina: "Pa nek mašta, pa nek sanja, neka barem on na trenutak pobegne od nas Cigana. Na belom konju, s ćupom punim dukata."
Vlast ništa ne čita- Za vreme Brozovog sistema išao sam u političke škole. Verovao sam u napredak društva, pa sam i ja hteo da dam doprinos njegovom razvoju. Kako se sistem raspadao i ja sam se hladio. Izlaz sam nalazio u pisanju poezije. Početkom devedesetih godina poverovao sam u nadu koja je probuđena. Opet sam se vratio u politiku. Bio sam kandidat za narodnog poslanika Socijaldemokratske stranke Roma Srbije. Kasnije sam bio na listi LDP-a kao nestranačka ličnost, želeći da društvu skrenem pažnju na nas. Učestvovao sam u kampanji, nešto su mi i obećali, ne sećam se više šta, a na kraju nisam dobio ni najobičnije "hvala". Pišem verujući da će oni kod kojih je nož i pogača videti kako je nama Romima, ali izgleda oni ništa ne čitaju. Očekujem da me ovih dana opet pozovu, kampanja je u toku, potrebni su im naši glasovi - priča Jovičić. |
