Srbija se odriče Rusije

Da li će Srbija zbog članstva u Evropskoj uniji morati da se odrekne Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom i da postane deo NATO? Ovu dilemu ponovo je aktualizovala Tanja Miščević, koja je kao šefica pregovaračkog tima Beograda u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom svakako najupućenija u sve izazove koji nam predstoje do 2020. kada bi, prema najoptimističnijim prognozama, Srbija mogla da uđe EU.

Hvala lepo i doviđenja: Tomislav Nikolić i Vladimir Putin

 

Miščević kaže da će bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim državama morati da bude modifikovana u skladu sa spoljnom politikom EU. Ona je početkom ove sedmice na Međunarodnoj konferecniji o problemima srpske spoljne politike i politike bezbednosti u procesu evrointegracija, doduše, istakla da "zajednica evropskih zemalja nije faktor koji definiše nivo saradnje Srbije sa trećim državama, niti može to da zabrani ili nametne".
 

Šta ova birokratska, na momente i kontradiktorna izjava konkretno znači, za potpredsednika Demokratske stranke Srbije Nenada Popovića nema dileme.

"Zvaničnici EU su nam otvoreno poručili da će Srbija morati da se odrekne bescarinskog sporazuma sa Rusijom ako želi da nastavi dalje sa evropskim integracijama. Srbija je jedina zemlja na svetu koja ima sporazum o Slobodnoj trgovini sa carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana. To je tržište od blizu 200 miliona ljudi gde mi praktično sve domaće proizvode možemo da izvozimo bez carina. S druge strane, ovaj sporazum je naša ključna prednost za privlačenje stranih investitora koji dolaze u Srbiju da bi mogli da izvoze svoju robu na rusko tržište bez carina. Mi treba na prvom mestu da vodimo računa o svom interesu, a naš interes je da imamo najbolje uslove za izvoz na rusko tržište koje je danas najpoželjnije na svetu", kaže Popović za "Vesti".

I dok ovaj biznismen koji posluje i u RF smatra da Srbija treba da odustane od evropskih integracija, između ostalog, i "kako bi sačuvala bescarinski sporazum sa Rusijom", za ekonomskog analitičara Sašu Đogovića, značaj sporazuma sa Rusijom ne može da nadvlada koristi koje će srpska privreda dobiti sa članstvom u EU.

"U svakom slučaju neminovnost je da će u momentu kada se bude priključivala EU Srbija morati da prihvati sve regulative koje važe u Uniji, što se odnosi i na one koje Brisel ima sa Rusijom. To znači da će morati da dođe do modifikovanja našeg trgovinskog Sporazuma sa Rusijom. Ako stavljamo na tas koliko gubimo i koliko dobijamo, moramo da znamo da dve trećine naše robne razmene je sa zemljama EU, pre svega sa Nemačkom i Italijom, kao i sa zemljama iz okruženja, članicama CEFTA, a koje sve žele da uđu u EU. Mi ne smemo da izgubimo ta tržišta", kaže saradnik Instituta za tržišna istraživanja iz Beograda.

Đogović, međutim, dodaje da to ne znači da ćemo prekinuti ekonomske odnose sa Rusijom i navodi primer Poljske, države koja i dalje ima dobru privrednu saradnju sa Rusijom i pored toga što je članica EU. Ostaje samo dilema da li će Srbija, sa svojim već specifičnostima u procesu pristupanja EU, moći da balansira i uživa prednosti dobrih odnosa i za Istokom i sa Zapadom i kako će to srpska spoljna politika uspeti da uobliči?
 

U Privrednoj komori Srbije kažu da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini.

"Sporazum sa državama članicama Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana a od sledeće godine i Jermenije i drugih zemalja nekadašnjeg SSSR, pored trgovinskog značaja, ima i investicioni potencijal i privlačnost, jer mnoge kompanije dolaze u Srbiju, otvaraju proizvodnju iz razloga jedinstvenog, van Zajednice nezavisnih država, trgovinskog sporazuma koji Srbija ima", komentariše za "Vesti Dejan Delić iz PKS.

Bez carine na rusko tržište najviše izvozimo "hula-hop i samodržeće čarape", a slede podni pokrivači, tapete, jabuke, lekovi... Saša Đogović kaže da naša obaveza odustajanja od bescarinskog sporazuma neće nastupiti skoro i da do tada treba iskoristiti mogućnosti plasmana robe bez carinjenja i to što agresivnijim prisustvom srpskih proizvoda u zemljama Carinske unije navići tamošnje potrošače na njihov kvalitet i brend.

NAJAVLjENA I PROMENA SPOLjNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE

I NATO uslov?

Osim ustupaka na ekonomskom terenu odavno je prisutna i dilema da će nas Brisel za prijem u članstvo usloviti i pristupanjem NATO paktu. Na pomenutoj međunarodnoj konferenciji Tanja Miščević nije direktno progovorila na ovu temu ali je konstatovala da će pristupanje Srbije EU "veoma brzo stvoriti obavezu promene spoljne i bezbednosne politike Srbije", zaključivši da "tu nema znaka pitanja već se mora pratiti ono što se smatra standardom".

Za predsednika nevladine organizacije Centar za razvoj međunarodne saradnje Stevicu Deđanskog, Srbija treba što duže da održi sadašnji status, a to je saradnja sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir i saradnja sa ruskim bezbednosnim sistemom tzv. Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, gde smo u statusu posmatrača.

"Ubeđen sam da je za Srbiju najbolji put očuvanje ovog kursa, mada ima naznaka da će se u toku ove godine ponovo aktivirati akcija promovisanja ulaska Srbije u NATO. S obzirom na činjenicu da je preko 80 odsto građana Srbije protiv ulaska u Alijansu, mislim da političke stranke neće pristati da tako lako budu deo te propagande. Sa članstvom u NATO zatvorili bi vrata ka Rusiji, a naš najveći interes je da zadržimo dobre odnose i sa Zapadom i sa Rusijom".

Na pitanje do kada je moguće tako balansirati, Deđanski odgovara, "što je duže moguće". Geostrategijske pozicije u svetu se menjaju velikom brzinom i svakako ne zavise od nas, a do našeg članstva u EU ima još dosta godina, zato treba balansirati i gledati sopstvene interese, uveren je naš sagovornik.