Srpkinja, žena zmaj: Pionir u uzgajanju kostiju
Nauka je danas toliko napredovala da običan čovek često ne može da shvati šta se radi u najprestižnijim biomedicinskim laboratorijama na svetu. Tkivni inženjering počeo da se razvija pre 25 godina otkrivajući mogućnost da se od živih ćelija, po narudžbini, napravi kost ili kompleks kostiju koji nedostaju. Jedan od vodećih stručnjaka u rekonstrukciji tkiva matičnim ćelijama na univerzitetu Kolumbija u Njujorku je Beograđanka prof. dr Gordana Vunjak Novaković. Ona je prva žena i prva Srpkinja član Nacionalne akademije inženjerstva SAD.
Pre četiri godine, u Americi je proglašena za jednog od pet lidera u nauci i tehnologiji. Profesor je biomedicinskog inženjerstva Mikati fondacije, zamenik je šefa Departmana za biomedicinsko inženjerstvo i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija. Dobitnica je nekoliko prestižnih nagrada NASA, ali i Klemsonove nagrade. Ima više od 100 istraživačkih projekata i 44 patenta. Njen život je zanimljiviji od holivudskih filmova, ali i pun odricanja i rada.
- Živim kao i sve žene, a sve što sam postigla u životu je zahvaljujući jakoj potpori porodice i familije. Porodica je najmanji segment društva, ali i najvažniji. To je onaj deo koji usmerava i određuje - kaže za "Vesti" profesorka koja je kao predavač gostovala u srpskoj metropoli.
NASA i teorije zavereVećina priča o NASA vezana za teorije svetske zavere, od čipovanja beba, kontrolisanja i upravljanja ljudskim umom preko navodnih, naglih klimatskih promena od cunamija do skorašnjeg plastičnog snega. |
O njenom naučno-istraživačkom radu se više priča u svetskim metropolama nego u Srbiji, pa je valjda, zato i tek prošle godine postala član Srpske akademije nauka.
- Drago mi je što su moj rad priznali i u mojoj otadžbini. Ponikla sam u Srbiji, osnove naučnih znanja stekla upravo u Beogradu, a sve ostalo je nadogradnja i razvijanje - kaže svetski priznata naučnica.
Gordana Vunjak Novaković, koja se više od 20 godina bavi istraživanjima koja omogućavaju da se ljudska tkiva gaje u laboratoriji.
- Obavili smo neka od pionirskih istraživanja u toj oblasti i moja laboratorija je već 10 godina nacionalni centar za bioreaktore. Cilj nam je da najuspešnija istraživanja dobiju kliničku primenu. Intenzivno radimo na projektu rekonstrukcije kostiju glave i lica implantacijom anatomski oblikovanih tkiva, koje uzgajamo u laboratoriji i to od ćelija pacijenata, koje smo uzeli iz masnog tkiva - objašnjava naša sagovornica, koja je diplomirala 1972. godine, magistrirala 1975. god. a doktorirala 1980. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Bila je redovni profesor na Katedri za hemijsko inženjerstvo do 1993. godine.
- Moj mentor, profesor Dragoljub Vuković, me je u neku ruku i "oterao" u Ameriku da učim bioinženjerstvo. Govorio je da samo rad niko ne može da nam uzme. Valjda zato i sama toliko verujem u rad, koji, kad se voli, nije teret, već prirodno stanje - objašnjava Gordana. - Ako sam dala neki doprinos, to je zahvaljujući timskom radu više naučnika.
Popravka srcaDa li ćete uskoro obradovati svet da i recimo, bolesno srce može da se zameni novim, "veštačkim", odnosno, srcem koje je "izniklo" od presađenih matičnih ćelija? |
Istina je da njoj ne trebaju pridevi i ostale stilske figure, jer umesto njih govore činjenice i rezultati! Pored svega toga, ona je i atraktivna žena i dobra supruga i majka. Gordana sa porodicom živi u Njujorku već više od 20 godina. Ne krije svoju nostalgiju jer na zidu kancelarije ima panoramu Beograda, dugačku dva metra, a u laboratoriji uvek po nekog srpskog studenta. Njen suprug Branko je uspešan arhitekta, a sin Staša je doktor na specijalizaciji u Majamiju.
- Njujork i Beograd su po mnogo čemu slični. Nikad ne spavaju, puni su energije. Suprug i ja se dosta družimo i često izlazimo, a idemo u odličan restoran u kome se služi domaća hrana. Naravno, moji momci obožavaju meso, a ja volim morske plodove - otkriva Gordana. - Inače, da ne bude zabune, ja insistiram na svakodnevnom okupljanju oko porodičnog ručka, odnosno večere, kad se svi vratimo sa svojih dnevnih obaveza. Kuvam, ali ne tako što stojim iznad šporeta, već usputno obavljam još nekoliko poslova. Kako svi volimo srpsku kuhinju, onda se zna, zimi se spremaju sarma i podvarak, a leti se pune paprike - priča naš sagovornica i dodaje da obično na spavanje kreću oko jedan sat po ponoći, a da ona ustaje već oko pet sati.
Smatra da bi silno vreme izdangubila kada bi spavala osam sati.
Dvorana slavnihNjen opus se grana u dva pravca, bioinženjerstvo i hemijsko inženjerstvo i to zahvaljujući velikom doprinosu u regenerativnoj medicini. Ona je takođe i član Evropske akademije, male i prestižne organizacije u kojoj je 50 dobitnika Nobelove nagrade. Pre pet godina je u Americi, gde i živi proglašena za jednu od pet lidera u nauci i tehnologiji. Pre četiri godine u Americi je izabrana za priznanje Žene u tehnologiji Internacionalne dvorane slavnih.
|
