Beograd smrdi za medalju: U prestonici 300 divljih deponija
"Broj divljih deponija na teritoriji Beograda varira, a procenjuje sa da ih ima oko 300", rekao je pomoćnik gradskog sekretara u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Filip Abramović.
Kriminal i nesavesnost
Prema njegovim rečima, deponije se formiraju najviše zbog kriminalnog ponašanja pojedinih pravnih lica i nesavesnosti građana.
"Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje naših sugrađana i kriminalno ponašanje nekih pravnih lica koja koriste određene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana odpada", rekao je Abramović za agenciju Beta.
Abramović je upozorio da je trenutno veoma teško da se većina tog otpada reciklira jer veći deo predstavlja građevinski šut i komunalni odpad tako da bi mali procenat mogao da završi u nekoj ponovnoj upotrebi.
Za sanaciju - 5 miliona dinaraU ovom trenutku, kako ističe Abramović, izdvojeno je pet miliona dinara za sanaciju divljih deponija, a određuju se lokacije koje su najprioritetnije. "Gledaćemo da odredimo još sredstava i da se u ostatku godine sve veći broj tih deponija ne samo ukloni već i da se te lokacije obezbede od ponovnog pojavljivanja deponija na koje god načine je to moguće", rekao je Abramović, dodavši da je od velikog značaja da se pojača inspekcijski uticaj u kažnjavanju prestupnika. |
Odgovornost grada i pojedinaca
On je napomenuo da je grad odgovoran za divlje deponije koje su nastale na javnoj površini, dok je za deponije nastale na privatnoj parceli odgovoran vlasnik parcele.
"Divlje deponije se nalaze na teritoriji čitavoga grada, od regionalnih puteva pa do užih gradskih opština, tako da ih zaista ima na raznim mestima i u različitim veličinama, a prioritet u njihovom uklanjanju imaće one koje su najrizičnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu", rekao je Abramović.
