Srbija dovela struju za jednog đaka podno Kopaonika
Ispod Kopaonika, na putu od Kuršumlije prema Lukovskoj Banji nalazi se malo selo Merćez. Sa tek tridesetak marljivih i vrednih stanovnika poznatih po proizvodnji kvalitetne šljive i jabuke, svakako i po dobroj rakiji, i kojima su osnovna delatnost šumarstvo i seča drva za ogrev ili za drvnu građu u građevinarstvu, Merćez ima i svoju školu. Osnovana je između dva svetska rata kao samostalna obrazovna ustanova kad je selo imalo nekoliko stotina žitelja, a sada je istureno odeljenje matične OŠ "Miloje Zakić" u Kuršumliji.
Ovih februarskih dana u školu dolaze učiteljica i samo jedan đak. Njih dvoje, mališan Miljenko Kostić, učenik četvrtog razreda i njegova učiteljica Bojana Veličković ovih dana su najsrećniji u Srbiji. Stari školski objekat prvi put od kada postoji dobio je struju.
- Nisam mogla da se zaposlim u Kragujevcu, gde mi živi porodica i konkurisala sam za radno mesto u Kuršumliji, gde sada stanujem. Svakoga dana autobusom dolazim u selo i kada završim nastavu sa malim Miljenkom, vraćam se u Kuršumliju. I tako sve dok traje školska godina - ispričala je učiteljica Bojana.
Nema đaka prvakaLjudi dobre volje, na čelu sa rukovodstvom PD Jugoistoka obećali su učiteljici Bojani i njenom đaku Miljenku kupovinu kompjutera, TV prijemnik i sve drugo što im je potrebno, a što do sada nisu mogli da koriste. |
Jedini đak, mališan Miljenko Kostić, nasmejan i vedar, ali i zbunjen jer je priključenju škole na elektro-mrežu prisustvovali mnogo ljudi, razgovor je počeo za nas ipak neočekivanom šalom:
- Meni je moja porodica veća i brojnija nego cela škola. Živim u jednom od zaseoka Merćeza i svakoga dana do škole prepešačim oko kilometar i po. U kući smo majka Jasmina i tata Radovan, moja braća Radiša i Miloš i sestrica Mikica, kao i tatin otac deda Hranislav. Nije mi teško, volim školu, ali nemam društva, to mi nekako najteže pada. Znam da tamo gde su velike škole deca igraju fudbal, trče i da imaju društvo - iskren je mališan.
Radost za Miljenka i njegovu učiteljicu Bojanu, koji su svakoga dana od 11 do 14 časova zajedno u školi, došla je sa strujom. Zasvetlela je sijalica u prostoriji koju koriste kao učionicu i koju su prilagodili svojim potrebama. Direktor Privrednog društva Jugoistok Niš Igor Novaković kaže da je struja do škole stigla u akciji ovog preduzeća i ministarstava za prosvetu i energetiku:
- Ceo poduhvat je radi ravnomernog razvoja Srbije. Konkretno, u toku je izgradnja dalekovoda prema Lukovskoj Banji i u sklopu toga odlučili smo da obezbedimo struju za školu. Verujemo da će se u ovom ekonomski nerazvijenom području Srbije stvoriti uslovi i za bolji život, ali i za razvoj turizma. Najdraže nam je, naravno, veliko zadovoljstvo što smo ovom predivnom dečaku Miljenku i njegovoj učiteljici obezbedili bolje uslove za rad - rekao je tokom boravka u Merćezu direktor Jugoistoka Novaković.
