Ispiti bez obaranja, svi na dobitku
Pojanje je, verovatno, prvo što vernici čuju kada uđu u pravoslavni hram. Ono izražava verske misli i osećanja, a naročito raspoloženja, tugu i radost, nadu i molbu, zaštitu ili teskobu. Nekada su upravo vernici imali ulogu pojaca. Znali su napamet tekstove liturgija i pomagali sveštenicima u ovom činu. Ali doba komunizma pojaca je bilo sve manje. Nedavno je u Kragujevcu otvorena prva škola u Srbiji za pravoslavne pojce i dirigente crkvenih horova.
U eparhijskom domu Saborne crkve u Kragujevcu za sada je devetoro polaznika u školi za profesionalne pojce. Sveštenik Dragoslav Milovan, koji je i jedan od predavača, kaže da je cilj da se ponovo uspostavi veza između naroda i sveštenika. Teorijski deo nastave izvodi se u učionici, dok praktični deo studenti obavljaju u crkvi.
Među polaznicima su uglavnom mladi ljudi koji su već pozavršavali druge škole, ali su emotivno vezani za veru i žele da nauče sve o liturgijama i hrišćanstvu. Neki od njih želeli bi i da se potpuno posvete novom zanimanju, jer ne mogu da nađu posao u struci.
- Završila sam srednju muzičku školu na odseku za solo pevanje i francuski jezik. Dopada mi se da se dodatno obrazujem, da se usavršavam, a liturgije inače volim - kaže Ljiljana Milovanović.
Ljiljana ima 26 godina. Ne radi u muzičkoj školi za šta se obrazovala, jer ne može da nađe posao. Dok čeka uhlebljenje, pohađa časove pojanja.
Nova znanja- U Kragujevcu studiram muzičku pedagogiju na FILUM-u. Iz Jagodine sam. Možda ću se ubuduće baviti crvkenim pojanjem, a ovde sam pre svega jer želim da steknem nova znanja - priča Stefan Anđelković. |
Škola crkvenog pojanja je otvorena u saradnji crkve i kragujevačke muzičke škole. Oni koji imaju do 24 godine mogu da je upišu redovno. Stariji se obrazuju vanredno i na kraju svake godine polažu ispite. Školovanje traje četiri godine. Polaznici uče solfeđo, dirigovanje, klavir. Budući pravoslavni pojci izučavaju Stari zavet, istoriju hrišćanstva, crkvenoslovenski jezik i naravno pojanje.
- Svi su dobri studenti i časovi nam prolaze u učenju nečeg novog i nadahnutog. Nema ovde klasičnog školskog ispitivanja i obaranja. Cilj nam je da svi budemo na dobitku - kaže sveštenik Dragoslav Milovan, koji zajedno sa Zoranom Vrbaškim vežba pojanje sa studentima pod kupolama crkve u Kragujevcu.
Do Drugog svetskog rata vernici koji su dolazili u crkvu pojali su zajedno sa sveštenicima. Posle rata ukinute su i škole veronauke, pa su nestale i pojačke veštine. Sveštenici su ostali bez desne ruke odnosno pojaca koji im pomažu u bogosluženju. Sada će ova praznina biti popunjena.