Šest godina mafijaške države
"Srbija nikada, ni de jure ni de fakto, neće priznati nezavisnost svoje južne pokrajine". Ova rečenica postala je već izlizana mantra čelnika Srbije - i sadašnjih i onih bivših, a pominje se i u najnovijem saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju povodom godišnjice nezavisnog Kosova. Kako vreme odmiče izvesno je da će je buduće srpske vođe sve manje koristiti. Posle potpisivanja Briselskog sporazuma, 19. aprila prošle godine, kada je zvanični Beograd praktično aminovao otcepljenje pokrajine, a uz anesteziranje srpske javnosti od nacionalnog pitanja, Kosovo više nije ni među prvih pet tema na kojima mogu da se dobiju izbori i osvoji vlast u Beogradu.
Na drugoj strani, među Albancima na Kosovu jučerašnji dan - 17. februar - bio je dan velikog slavlja. Obeležavali su šest godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti i stvaranja druge albanske države na Balkanu. Kao i svaka kvazidržava njihovo slavlje je neumereno pa se sa proslavom započelo još u petak. A šta obeležavaju Albanci u otcepljenoj srpskoj pokrajini?
Etničko čišćenje koje je započeto još u vreme NATO agresije 1999. godine, nastavljeno i nakon prekida bombardovanja, pa danas na Kosmetu Srba ima svega oko pet odsto. U sedištu arhiepiskopije, u drevnom gradu Peć, sada živi svega petoro Srba(!) , a bilo ih je pre NATO intervencije više od 20.000. U Prizrenu se usudilo da ostane njih sedamnaestoro, dok je nekada staru carsku larvu nastanjivalo oko desetak hiljada Srba. U Đakovici više nema Srba, a bilo ih je preko 12.000! Ovo je samo nekoliko primera rasrbljenih gradova koji su u srpskoj istoriji značili mnogo više od kamenih kuća i okućnica.
Ugroženi su bezbednost i slobodna upotreba jezika, kao i pristup institucijama, pri čemu ne postoje adekvatni mehanizmi za povraćaj uzurpirane imovine i uslovi za održivi opstanak povratnika.
Srbi koji su ostali prepušteni su etničkom nasilju koje nikada nije prestalo i pored sve vreme prisutnih međunarodnih snaga. U poslednje vreme Srbi se hapse po tajnim optužnicama pa viđeniji Srbi završavaju iza rešetaka pod sumnjivim optužbama kao što je to bilo nedavno sa Oliverom Ivanovićem.
Rasprodali srpsku imovinuŠest godina samoproglašene nezavisnosti Kosova omogućilo je vlastima u Prištini da privedu kraju rasprodaju imovine države Srbije. Neodgovoran odnos vlasti u Beogradu prema svojoj imovini u otcepljenoj pokrajini sagledava se po tome što u državnim službama ne raspolažu podacima o njenoj vrednosti i trenutnom statusu. U poslednjem obraćanju pred Savetom bezbednosti, predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić je posebno upozorio da je do vlade u Beogradu došla informacija o namerama Prištine da promeni pravni status kombinata "Trepča" u Kosovskoj Mitrovici, čiji je većinski vlasnik Republika Srbija. |
"Tajne optužnice na Kosovu i Metohiji možda ne postoje, ali postoje svedoci koji naprasno kreću da svedoče 15 godina nakon navodno počinjenih zločina", naveo je pre nedelju dana u svom izveštaju pred Savetom bezbednosti UN predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić.
Ali ništa od apela i upozorenja srpskih zvaničnika izgleda da ne dotiče međunarodnu zajednicu, pa tako je više od deset godina prošlo od stravičnih zločina nad Srbima za koje niko nije odgovarao. Tako je i sa ubistvom 12 Srba stradalih u autobusu Niš ekspresa kod Podujeva, ali je čak i onog jednog osumnjičenog Albanca za ovaj zločin Vrhovni sud Kosova u martu 2009. oslobodio zbog - nedostatka dokaza! Upravo je "nedostatak dokaza" i glavni izgovor međunarodnih delilaca pravde prvobitno pod Unmikom, a sada pod Euleksom, što i za ubistvo dece u Goraždevcu, 14 žetelaca u Starom Grackom, surovo ubistvo porodice Stolić u Obiliću... niko do sada nije odgovarao.
Državu koju je do sada priznalo čak 106 zemalja "krasi" i uzurpacija imovine, pravno bezvlašće, strah među građanima da svedoče o zločinima pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, čiji su čelnici, bilo vojni ili politički, danas glavni nosioci vlasti u Prištini. Aktuelni premijer Hašim Tači danas je ravnopravni sagovornik srpskom premijeru Ivici Dačiću, i pored teške senke optužbi koju je nad njim i OVK izrekao specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, sumnjičeći ih za ubistva, trgovinu ljudskim organima, narkoticima, oružjem, ljudima...
Ne menja se samo etnička struktura stanovništva, u korist Albanaca, a na štetu Srba, već se uporno i smišljeno, koristeći čak UNESKO, nastoji izmeniti i istorijsko i kulturno nasleđe Kosova i Metohije. Menjaju se toponimi, nazivi gradova, sela, planina. Srbica je sada Skenderaj, Uroševac Ferizaj a Miloš Obilić - Albanac Kopilik.
Nemci znaju ko je TačiTek s vremena na vreme neki zapadni mediji podseti na krvavu prošlost sadašnjih albanskih vođa, pa se tako pominje daje u izveštaju nemačke tajne službe BND-a navedeno kako su se kosovski lideri zaštitili od kriminalnih istraga tako što su ojačali svoje veze u vojnim i bezbednosnim strukturama, kao i u kompletnom balkanskom podzemlju. Nemci navode da je Hašim Tači bio na čelu imperije organizovanog kriminala, a da su glavni mafijaški bosovi, koji se bave švercom oružja, droge i pranjem novca iz njegove rodne Drenice.
|
Spalili 35 srpskih hramova
Pre 10 godina u trodnevnom martovskom nasilju na kosmetske Srbe, koji je počeo 17. marta 2004. proterano je više od 4.000 osoba iz šest gradova i 10 sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata. Uništeno je ili do temelja spaljeno 35 hramova Srpske pravoslavne crkve, među kojima 18 srednjovekovnih spomenika kulture.
Do temelja su srušeni i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka: "Smrt Srbima". Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu. U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih objekata bio je veći od 100, računajući i one koje su razorene u leto 1999. neposredno po dolasku međunarodne mirovne misije u južnu srpsku pokrajinu.
Šta je govorio partijarh Pavle?"Apelujemo na sve kosovske Albance, koji svoju budućnost razumno vide u zajedničkom životu sa Srbima, da se usprotive i spreče nedela bezumnika. Niko nema moralno pravo da spokojno slavi pobedu ako jedno zlo zameni drugo, ako sloboda jednog počiva na robovanju drugog", poručivao je tih godina patrijarh srpski Pavle. |
Prema proceni SPC, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. u naredna dva meseca iz južne srpske pokrajine proterano je više od 160.000 Srba i još tridesetak hiljada drugog nealbanskog življa, uglavnom Roma.
"Očišćena je čitava Metohija, očišćeni su mnogi gradovi u centralnom Kosovu, ugrožene su kompaktne enklave srpskog naroda u kojima još živi oko 100.000 Srba. Za dva i po meseca preko 70 crkava i manastira je spaljeno, demolirano ili do temelja razrušeno. Crkve i manastiri koje su preživeli 500 godina turskoga ropstva, nisu mogli da pretraju dva meseca međunarodnog mira u prisustvu 50.000 'mirovnjaka' na Kosovu", referisao je tadašnji episkop raško-prizrenski Artemije.
