Čudo na planini: Voće procvetalo, bunari presušili
Koliko je Srbija politički podeljena dobro je poznato i Istoku i Zapadu, pa čak, neki tvrde, i samim Srbima, ali od ove zime srpskim podelama se dodaje i podela prema klimatskim uslovima. Dok je Vojvodinu zahvatila prava polarna zima koju su neki političari (ne)vešto pokušali da iskoriste za prikupljanje klimatskih i klimavih političkih poena, južno od planine Rudnik, toplo vreme je potpuno poremetilo prirodni kalendar.
Na padinama planina Rudnik, Suvobor, Ovčar, Kablar, Maljen, Radan, Jastrebac voće je već počelo da cveta, a pašnjaci su se okitili cvetovima bele rade, kukureka, mrazovca, visibaba, maslačka. Dragoljub Đokić, voćar iz sela Popova kod Blaca, ne seća se da je ikad ovako rano voće procvetalo.
"Još o Božiću, kada se na voćke stavlja božićna slama kako bi, prema verovanju, voćnjaci bili rodni, primetio sam da je voće počelo da cveta. U voćnjaku imam oko 130 stabala ruske džanarike, šljive koja je veoma kvalitetna za rakiju, a mnoge su već u januaru počele da cvetaju. Meni je 70 godina i za sve ove godine života nisam doživeo da voće procveta usred zime. Procvetalo jeste, ali već sada tvrdim da ove godine niko neće ubrati plod sa bilo koje voćke jer će i cvetove i lišće obrati najmanji mraz, jer je pravo proleće na dugačkom štapu", kaže za "Vesti" voćar Dragoljub Đokić.
Voće je počelo da cveta i u voćnjaku Milete Mijajlovića iz sela Prebreza na padinama Jastrepca, planini poznatoj po veoma hladnim i snegovitim zimama.
"Četrdeset godina sam proveo na radu u Nemačkoj, dosta sam putovao, ali ovako nešto do sada nisam video, a posebno ne na planini Jastrebac sa koje u ovo doba zime zbog hladnoće i vuci beže. Pašnjaci se bele i žute od cvetova bele rade i maslačka kao da je april, što nije normalno, a što je to tako, ne umem da objasnim", ističe Mileta držeći u rukama stručak kukureka koji se u uobičajeno javlja tek krajem marta i početkom aprila najavljujući kraj zime.
|
Poljoprivrednike brine i to što od oktobra nije pala dobra kiša, a nema ni snega. Zemlja je potpuno suva. Kiša ne može kao sneg da nakvasi zemlju i stvori vlagu kao sneg. Po podacima agrometeorologa, višegodišnji prosek padavina u decembru je 50 litara vode po kvadratnom metru, a poslednjeg meseca prošle godine palo je samo deset litara, što je nedovoljno za stvaranje uobičajene zimske rezerve vlage u zemljištu. |
Ukoliko se nastavi neuobičajeno toplo vreme u delu Srbije južno od planine Rudnik postoji opasnost da će godina za voćare biti veoma loša jer se voće probudilo previše rano, ali srpski seljaci se još više plaše suše koja je već odavno mori i planinu Suvobor.
Planinski potoci, koji su obično u ovo doba zime bogati vodom, gotovo su bez vode, presušili su i mnogi bunari, u seoskim vodovodima već se oseća nestašica vode, a presušuju i seoski i šumski izvori koji nikada do sada nisu ostajali bez vode.
"Ne znamo šta se dešava sa klimom, ali ako ovako nastavi i ako ne bude nekih značajnijih padavina, ove godine se srpskom seljaku crno piše. Već sada imamo problem da napojimo stoku, jer su vodovodi, izvori i bunari gotovo presušili. U ovo doba godine iz izvora Vodica obično šiklja vodeni mlaz kao muška ruka i mogao je vodom da napaja celo selo ali, eto, sada je samo pitanje dana kada će potpuno presušiti. Meni je 84 godine i zapamtio sam mnoge sušne godine, ali nikad nije bila veća suša usred zime nego što je sada. Vidim, zabrinuti su i voćari i stočari, ali najviše oni koji seju krompir od kojeg žive mnoga sela na Suvoboru. Ako se ovako nastavi, zalud je ljudima da u zemlju bacaju ono malo što imaju, jer mogu da iskopaju samo štetu. Ne znam, nešto se dešava sa klimom i prirodom jer nije prirodno da u januaru i februaru procveta jorgovan, ali seljak ne daje objašnjenja, on traži odgovore od onih koji imaju velike škole", kaže za "Vesti" Gojko Starčević, seljak iz sela Branetići, na planini Rajac.
Da se nešto ozbiljno dešava sa klimom u svetu, a posebno u Americi i Evropi koje su suočavaju sa nezapamćenim snežnim padavinama, ogromnim količinama kiše, sve češćim pojavama tornada i vetrova orkanske snage, jasno je svima, ali niko ne nudi pravo objašnjenje za nagle klimatske promene, pa se Srbija podelila na deo sa polarnom klimom i na drugi deo u kojem voće cveta usred zime.
Ako se prognoze istraživačkog tima Univerziteta sa Havaja obistine, već 2054. u Srbiji neće moći da se živi zbog astronomski visokih temperatura koje će potpuno izmeniti klimu našeg podneblja. Efekat staklene bašte uzrokovan emitovanjem štetnih gasova u atmosferu učiniće da srednja godišnja temperatura u Beogradu krajem veka bude između 45 i 50 stepeni, što je za 32 do 38 stepeni više u odnosu na 11,9 stepeni izmerenih u 2005. godini koja je, globalno gledano, najtoplija u istoriji.
Veliki doprinos propasti planete daju i građani Srbije. Naime, Srbija je peti zagađivač ugljen-dioksidom po glavi stanovnika od 36 zemalja Evrope, a glavni uzrok tome je loš sektor transporta, pokazuje izveštaj Centralnoevropskog foruma za razvoj. U našoj zemlji se svake godine emituju oko 6,2 tone ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je dva puta više od drugih zemalja sa sličnim ili istim dohotkom.
