Osmu prinovu slavila cela Golija

Kad je u porodicu Kostović iz sela Ljuljac na Goliji stigla i osma prinova, sada petomesečni Danilo, žitelji Šaronja, Kovačeva, Dramića, Mitrove Reke i drugih okolnih sela odmah su pohitali na babine, u posetu srećnim roditeljima Dragom i Radovanki i svi su se trudili da na kolevku stave što više novca.

Otac Gerasim u poseti: Kostovići zaslužuju pomoć i poštovanje

 

- Nije šala u sirotinji i muci izroditi i osmo dete, oduševila nas je njihova upornost i istrajnost u nameri da imaju veliku porodicu sa puno dece i da ostanu u svom selu Ljuljac iz koga su se, zbog teškog života i bespuća, gotovo svi iselili - priča Miroljub Vušović, ugledni domaćin uz susednog i mnogo većeg sela Šaronje.

- Želeli smo da im bogatijim darivanjem kolevke pomognemo i damo do znanja da ih podržavamo i da se radujemo dolasku na svet malog Danila. Kamo sreće da na Goliji ima još ovakvih porodica, bilo bi svuda živo kako kod Kostovića i ceo ovaj prelepi i od države zaboravljeni kraj imao bi perspektivu. Ovako, bojimo se da će cela Golija otići trbuhom za kruhom - dodaje Vušović.

Iz udaljenog Baletića, sa druge strane Golije, Kostoviće je došao da daruje i podrži i Negoslav Ratković koji se takođe divi njihovoj upornosti i želji da imaju brojno potomstvo.
Reč je o vrlo vrednim i radnim ljudima, osim o ženi i deci, Dragi brine i o ocu Momiru i majci Gavrili. Započeli su i skromnu kuću, koja je tesna i koju ne mogu da završe, moramo im pomoći da stvore bolje uslove za život, da nabave još jednu kravu i bar najneophodniju poljoprivrednu mehanizaciju kako bi živeli od svoje zemlje i ostali u Ljuljcu.

- Dece nikada nije mnogo i ona su nam najveća radost i najveće bogatstvo. Marina, Miloš, Vesna, Radica, Miljan, Tanja, Ivan i Danilo su naš ponos i naša nada, znaju da živimo teško, skromni su i trude se da nam u svemu pomognu, dobri su đaci i nikada nisu imali nerealne zahteve - priča glava kuće Dragi Kostović i naglašava da se zimi do Ljuljca stiže samo terenskim vozilom, a leti može i putničkim automobilima.

- Sada nam je najvažnije da decu izvedemo na put i da postanu dobri ljudi, nije lako, ali zahvaljujući Dragom, koji se u sve razume i za sve ga je bog dao, nekako sastavljamo kraj s krajem. Mnogo nam pomažu i komšije iz susednih sela, znači nam svaka njihova reč podrške, svaka poseta i svaki razgovor - priča Radovanka Kostović, koja ne zna da li će još dece rađati. To je, naglašava, božja volja, a deca su božji dar.

- Apelujemo na sve dobre ljude u dijaspori, a puno ih je sa Golije i iz ovih krajeva, da pomognu Kostovićima. U ovom trenutku najpotrebniji su im materijal za završetak i eventualno proširenje kuće, popravka starog traktora koji imaju, kupovina kosilice ili neke polovne balirke. Njima nije teško da rade, svi u kući su veliki radnici, nevolja je samo što gotovo sve moraju ručno, a od ručnog rada i posne planinske zemlje ne može se na Goliji preživeti - ističu susedi Vujica Viljković, Miloš Starovlah i Goran Roglić.

- Makar doživotno i ručno kopali, ostaćemo ovde, a deca kako hoće, voleli bismo da nam država konačno okrene glavu i da svi ostanemo na okupu. Kad bi ponovo niklo još nekoliko kuća, oživeo bi Ljuljac - poručuje Dragi Kostović.