Izvozimo lekove, a kod nas nestašica?
Česte nestašice lekova u Srbiji poklapaju se ne tako retko s naporima farmaceutskih kuća da izvezu što više medikamenata i tako dođu do neophodnih deviza.
Izvoz lekova je u prošloj godini dostigao 250 miliona dolara, najviše u Rusiju, Nemačku, BiH i Crnu Goru. Slede Slovenija, Belgija, Italija i Alžir. Istovremeno smo uvezli lekove u vrednosti od oko 750 miliona dolara. Postavlja se pitanje da li je izvoz uticao na nestašice i veći uvoz inostranih lekova na domaće tržište.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da na našem tržištu dominiraju dve fabrike lekova "Hemofarm" i "Galenika".
"'Hemofarm' više nije domaća kompanija, bez obzira na to što je njegova proizvodnja u Srbiji. Verovatno je deo strategije ove nemačke kompanije da idu na ta tržišta van granica naše zemlje. S druge strane, 'Galenika' je u velikim problemima, pa na tržištu nema upravo onih lekova koje proizvodi ta fabrika. Ne proizvode sve fabrike ni sve vrste lekova, 'Galenika' je najviše orijentisana na antibiotike, a 'Hemofarm' na fiziološke rastvore", kaže Savić.
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da su nestašice lekovaposledica cena koje ne odgovaraju proizvođačima i uvoznicima.
"Izvoz nije kriv za bilo kakve nestašice. Početkom 2013. podignut je udeo zdravstvenog fonda u ceni lekova i bio je ogroman skok u proizvodnji farmaceutske industrije. Kad im se ne isplati cena ne proizvode za domaće tržište, a ako mogu izvoze", kaže Zdravković.
On podseća da je posle bankarske, farmaceutska industrija druga po snazi na planeti i ponaša se u skladu sa profitom.
"Nema lekova zbog neprofitabilne, a regulisane cene. Poskupi lek za 10 odsto i ima ga u izobilju", dodaje Zdravković.
