Banka dijaspore? Prevareni više ne nasedaju!
Posle decembarske poslovne konferencije Srbija i dijaspora, ideja za osnivanje specijalizovane banke dijaspore sa sedištem u Beogradu ponovo je pokrenuta na nedavno održanom skupu u Privrednoj komori Beograda.
Mada ovu inicijativu predlagači temelje na nekadašnjoj Srpsko-američkoj banci iz 1920. u Kraljevini Jugoslaviji, pitanje je koliko je to danas realno.
Srpska dijaspora je od završetka Drugog svetskog rata do danas u otadžbini prošla status od Brozove neprijateljske emigracije i lovine, pa do Miloševićeve ovce za šišanje. Stariji sunarodnici iz rasejanja ne pamte samo fizičke likvidacije srpskih emigranata, već i kako su ih potonjih decenija u otadžbini pljačkali preko uzurpirane stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod Srbije, te mešetarskih banaka Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića. A i unazad desetak godina brojni su primeri raznih prevara i ucena biznismena iz dijaspore koji su nameravali ili započinjali posao u Srbiji.
Ni 1.600 papira nije dostaBranko Tupanjac iz Čikaga hteo je svojevremeno da otvori banku i podigne bolnicu u Srbiji. |
Na pitanje "Vesti" ko bi posle svega toga rizikovao da teško zarađeni novac u tuđini uloži u banku sa sedištem u Beogradu, pa makar ona bila i dijasporska, Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije, kaže da su "loši primeri iz prošlosti dobar nauk za budućnost kako se tako nešto nikad više ne bi ponovilo".
- Ideja je da dijaspora u Beogradu otvori akcionarsku banku svojim novcem i svojim menadžmentom koji bi vodio posao i kontrolisao tokove kapitala, čime bi se sprečile sve zloupotrebe. Inicijativa je i potekla od uspešnih pojedinaca u rasejanju - objašnjava Krivokuća.
Sunarodnici iz dijaspore, napominje on, u Srbiju pošalju godišnje do pet milijardi dolara raznim kanalima.
- To je oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa bi osnivanje banke dijaspore bilo dobro rešenje, pre svega za dobrobit dijaspore - kaže Krivokuća.
Ekonomista Aleksandar Grubješić bio je saradnik biznismena iz Čikaga Mladena Selaka kad je on svojevremeno bio prevaren i finansijski oštećen u nameri da podigne veliki naučno-istraživački centar u Šimanovcima (Vojvodina).
- U ovo vreme otvarati banku u Srbiji je katastrofa. Ozbiljni biznismeni u dijaspori koji dugoročno planiraju poslove s velikim kapitalom svesni su brojnih rizika u koje bi upali ovim nepromišljenim potezom. Tim pre ako sagledaju kako su bili nasamareni časni ljudi iz rasejanja koji su iz patriotskih pobuda započinjali posao u Srbiji. Osim toga, poznato je da država Srbija garantuje za štedne uloge do 50.000 evra i da je sve preko toga lični rizik ulagača, pa ne verujem da će bilo ko ozbiljan i odgovoran iz rasejanja da se ovako kocka sa svojim kapitalom - kaže Grubješić.
Daj stan, pa da pričamo- Još se u Sremskoj Mitrovici prepričava kako su politički funkcioneri tog grada svojevremeno tražili od čikaškog biznismena Slobodana Pavlovića da im najpre kupi stanove, a oni će mu posle toga srediti da on može da kupi plac za gradnju kazino hotela u toj varoši. I naravno, od tog projekta do danas nema ništa - priseća se Grubješić. |
Oteli mu parcelu u Šimanovcima
Mladen Selak je, podseća Aleksandar Grubješić, prevaren tako što mu je oteto 13 hektara zemljišta.
- Selak je nameravao da uloži 100 miliona dolara i pre 10 godina za 120.000 evra kupio je parcelu u Šimanovcima koju niko nije hteo jer je bila jalova jaruga. Nameravao je (zajedno sa Motorolom i Hjulid pakardom) da na tom mestu podigne najsavremeniji naučno-istraživački centar u Evropi. Kad je zemljište sređeno za gradnju, mahinacijom raznih ljudi koji su mu se predstavljali kao prijatelji, među njima i neki uvoznici nafte, Selak je ostao bez parcele. Oni su pomoću lažnih punomoćja prisvojili zemljište i sad ga prodaju za tri i po miliona evra, mada sudski spor još traje. I ruinirani hotel koji je tada kupio na Iriškom vencu je otet Selaku. Srećom, uspeo je sudskim putem da ga vrati u svoj posed - priča Grubješić.
