Ni novca ni ekološke svesti
Glavnom gradu Srbije zamalo da zapreti užički scenario nakon što se u Luci Beograd barža natovarena sa 845 tona pirita izlila u Dunav. Prva analiza uzroka vode na dve lokacije pokazala da nema zagađenja.
Zeleni Srbije pitali su zašto u dokumentima za prevoz ovakvog tereta nije navedena detaljna analiza sastava pirita, odnosno da li je uz pirit bilo i drugih otrovnih materija.
- Naveden je samo pirit, ali on može da sadrži i arsen i gvožđe, a ovog trenutka je urađena samo analiza kvaliteta vode. Tu je i pitanje tehničke ispravnosti plovila u luci a nejasno je kako je moglo da dođe do njegovog prevrtanja - upozorava Žaklina Živković, portparol Zelenih Srbije.
Tek kada se dese ekološki incidenti pažnja javnosti bude usmerena na sistem zaštite životne sredine, pa se zgražavamo kad u krvi dece u Zajači otkriju olovo ili kada Užičani nedeljama nemaju upotrebljivu vodu za piće. Utisak je da kod nadležnih dominira pristup "neće valjda", a tu je i stalni faktor besparice.
- Agencija za zaštitu životne sredine sprovede sve što je u programu za monitoring
Hrvatska baržaPrevrnuta barža bila je jedna od četiri u konvoju koji je brod Sloga hrvatske kompanije Dunavski Lojd gurao ka luci u Konstanci, a krajni korisnik su kineske čeličane. U hrvatskoj kompaniji kažu da nisu sigurni šta je razlog prevrtanja barži, ali uvervaju da nema razloga za strah od zagađenja jer je tovar deklarisan kao "ekološki prihvatljiv". |
površinskih voda, ali generalno sve je to na samoj ivici. Ako bi se dogodilo više ovakvih akcidenata, teško da bi mogli da ispoštujemo zakonsku regulativu - upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije, čiji su tehničari uradili pomenute analize.
Problem su nedostatak ekološke svesti i, kao i uvek, novca.
- Država ne ulaže dovoljno novca u ekološku zaštitu, a to je posebno vidljivio od kada je pre dve godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine, a taj novac direktno preusmeren u budžet. Zeleni Srbije poslali su inicijativu državnom revizoru da ispita kako se i na koji način troši novac za ekologiju, da li se troši namenski - kaže Žaklina Živković.
Na lokaciji udaljenoj 1,3 km od mesta prevrtanja barže, ustanovljeno je da nije došlo do pogoršanja kvaliteta vode, dok je na drugoj lokaciji, nizvodno kod Vinče, utvrđeno da je povećan nivo gvožđa, što tu vodu svrstava u treću klasu kvaliteta. Zbog toga su, dok se sve analize ne urade, stanovnici prigradskih naselja Vinče i Leštana bili primorani da se snabdevaju vodom iz cisterni.
Šta znači "umeren ekološki status", kako je ocenjen uzorak kod Vinče?
- To znači da povećanja koncentracija gvožđa može da potiče od te prevrnute barže ali ne mora. U svakom slučaju se radi o vodi lošijeg kvaliteta, ali se takve stvari događaju i ne smatra se posebnim pogoršanjem kvaliteta. Uklanjanje materijale koja se izlila lako je sprovesti. Pitanje je samo da li su pored pirita postojale neke drugi teške materije koje su se spustile na dno reke i vremenom, kroz proces koji traje godinama, otpuštati otrove - objašnjava Lekić.
Spas u evropskim fondovimaSada pokušavamo da dobijemo novac iz evropskih fondova za izgradnju regionalnih deponija. Nažalost, iz nadležnog ministarstva nas mole da ne navodimo da nam je za primenu uredbi o ekološkoj zaštiti potreban novac. To je apsurdno. Kako da bez novca detektujemo novih 20 hazardnih supstanci koje je na listu stavila EU - pita Dejan Lekić. |
