Otkaz stigao poštom

Nekad su Ateks, Beko, Kluz bile jake tekstilne firme koje su izvozile u celu Evropu. Onda je Srbiju zadesila tranzicija, većina preduzeća je uništena, a tekstilni radnici, uglavnom žene, listom su završili na ulici. Danas su uglavnom sredovečne, sa zanatom koji nikom ne treba, pa su često prinuđene da rade u poluilegalnim uslovima i za minimalne zarade ne bi li nekako prehranile porodicu.

Radile zaključane: Krojačice

 

Trinaest tekstilnih radnica zrenjaninske privatne firme Star fešn, čiji je vlasnik Zrenjaninac Darko Lukašev, dobile su za Novu godinu koverte na kućne adrese. U njima nije bila novogodišnja čestitka nego radne knjižice i rešenje o otkazu.
 

Šokirane radnice brže-bolje su otrčale do sedišta preduzeća u prostoru nekadašnje tekstilne firme Mideri, ali su naišle na promenjene brave. Umesto vlasnika i direktora Darka Lukaševa kraj kontejnera sačekale su ih lične stvari u najlon vrećama.

Pomenuti gazda firme im je SMS porukama poručio da je prodao firmu, a neisplaćene plate za novembar i decembar nije spominjao.
- Očajne smo... Osećamo se izrabljeno, nasamareno i prevareno, a da to ničim nismo zaslužile - ističu ogorčene žene iz Zrenjanina i okolnih mesta.

- Radile smo pošteno i naporno, prihvatajući sve, čak i brojne neregularne uslove, samo da bismo zaradile koji dinar. Od 15. maja ove godine pa sve do 12. avgusta, radile smo na crno u zaključanom tavančetu, gde tokom leta nije bilo klima-uređaja, a temperatura je prelazila i 40 stepeni - kaže Marija Brandić. Prinuđene nedostatkom posla prihvatile smo svesno rad na divlje. Radile smo za dnevnicu od 300 dinara, a mene autobuska povratna karta od Stajićeva do Zrenjanina košta 260 dinara. Ali ćutala sam i radila, nošena idejom samo da se dokažem, pa će biti bolje.

Minimalac i tavan

Dvorište firme "Star fešn"

 

Radnice su stoga rešile da za njihov slučaj čuje šira javnost u Srbiji, pa i Evropi.
- Uh, kako smo se sve silno obradovale, kada nam je gazda avgusta meseca saopštio da je dobio podsticajna sredstva NSZ za naše zaposlenje i kada smo sve potpisale ugovor na neodređeno vreme, sa probnim radom u trajanju od šest meseci - priča najmlađa od 13 sredovečnih i ojađenih žena, 28-godišnja Suzana Nedić, koja jedina nije udata.
 

- Uslovi za rad su zaista bili nikakvi, malo je bilo svetla na tavančetu i uvek smo bile pod ključem, a ključ je imala samo naša poslovođa, koja je zajedno sa nama dobila otkaz, jer se stavila na našu stranu - objašnjava 56-godišnja Zorica Mićić.
Vera Milijin iz Kleka ima 50 godina i nije imala mnogo izbora u traženju posla:

- Obe smo bile u situaciji da nemamo izbora i da je bolje prihvatiti posao šivenja dukseva, jakni i trenerki sa lažnim nalepnicama Najka i Adidasa. Imamo kod kuće decu i vodile smo se računicom, bolje je da svakog petka uzmemo tu bednu dnevnicu, nego da sedimo kod kuće bez posla.

U avgustu su krojačice potpisale legalni ugovor za minimalac u iznosu od 21.000 dinara. Slavica Ristić iz Lukićeva, koja za sobom ima 18 godina staža u tekstilnoj struci, kaže da je posao na neodređeno za njih bio eldorado. Početkom decembra dobile su oktobarsku platu. Baš na dan Nove godine, pošto su otkazi već stigli poštom, čekale su Lukaševa ispred firme.
 

Otkaz obrazložen nedostakom stručnosti

 

- Lukašev se pravdao da mora u Nemačku, gde će navodno nabaviti novac da nas isplati. Tada je svima ponudio kao neku pozajmicu u iznosu od 10.000 dinara, znači klasično cenkanje po principu uzmi što ti nudim, inače će biti ništa. I neke žene su bile prinuđene da uzmu - ubacuje se u priču 45-godišnja majka dva punoletna sina, Svetlana Perutka iz Zrenjanina.

Privredni kriminal

Radmila Arsić, bivši poslovođa

Poslovođa Radmila Arsić kaže da su se radnice silno napatile u firmi Star fešn (zvezdana moda).

- Molila sam Lukaševa da ih ostavi na poslu jer su sve savesno obavljale svoj posao, dolazile subotom i nedeljom, ostavljale svoje porodice, samo da posao ne bi trpeo. Činjenica je da je ključ bio kod mene i da sam imala naređenje da vrata pogona uvek držim zaključana, jer šili smo stvari i prišivali lažne markice poznatih brendova... - uzbuđeno priča Radmila.

- Ja sam sve rekla inspektoru za privredni kriminal i obrazložila da je sve bilo pod prisilom. Kontaktirala sam gazdu mobilnim telefonom, rekao mi je da je firma prodata, a da su naše stvari u vrećama pored smetlišta u dvorištu. To je bio poslednji kontakt, od tada je zanemeo i ne javlja se na telefon.
 

Dušica Jovanović

Nakon kolektivnog otkaza prostorije firme su prazne, a brave su promenjene.
Otpuštene radnice su naročito kivne zbog obrazloženja u rešenju "da nisu pokazale odgovarajuće radne i stručne sposobnosti".

- Sve imamo dugogodišnje iskustvo u tekstilnim kompanijama. Mi smo u ovu firmu i došle tako što su nas okupile Radmila i Marija, a sve smo se odranije dobro poznavale. I šta nam sad preostaje, pošto dve plate nismo dobile, a neregularno smo dobile otkaz pre isteka ugovora, nego da Lukaševa tužimo sudu. Verovatno proračunato, to je tako i osmislio - koja će od njih da podnese tužbu, kad kod kuće ni za dve vekne hleba nema.

- E to nas boli i vređa, a obećanje da ćemo za Božić dobiti koverte sa nagradama i povišicom, jer smo svoj posao odradile i kontingent naručenih stvari sašile, a dobile smo fino upakovane otkaze - uplakanih očiju priča 46-godišnja Dušica Jovanović.

Električno ćebe Marija Ivanji - Zbunjivalo nas je to što se klima-uređaj nikada nije uključivao, mada je temperatura tokom leta bila nesnosna... Kada je došla zima i prvi hladni dani, radijatori su takođe bili hladni. Sve smo pokušale ne bi li ih nekako aktivirale, ali očigledno je da su bili isključeni iz sistema daljinskog grejanja.   - Prinuđena sam bila da od kuće donesem električno ćebe i tako se bar koliko-toliko ogrejem, kako bih mogla da radim i šijem, a temperatura u prostoriji je bila oko devet stepeni, a mi pognute sedimo za šivaćom mašinom i po deset časova neprekidno - priča Marija Ivanj, 49-godišnja žena iz obližnje Ečke.