Bogdanović: 17. mart može da se ponovi
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je cilj "martovskog pogroma" pre šest godina bio dalji progon srpskog stanovništva iz pokrajine, što dokazuje i etničko čišćenje šest gradova i devet sela u koje se Srbi do danas nisu vratili.
Bogdanović je rekao da je uoči martovskog pogroma boravio na Kosmetu i da je bezuspešno upozoravao zvaničnike međunarodne zajednice, između ostalih i nekadašnjeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu, da se "nešto strašno" priprema.
Kfor odgovoran za iseljavanje Srba
Načelnik kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković ocenio je danas povodom šestogodišnjice martovskih događaja 2004.godine da je najveći deo odgovornosti za to nasilje na međunarodnim snagama bezbednosti na Kosovu. „Krivica postoji, uzeću za primer samo selo Svinjare koje je raseljeno u prisustvu Kfora i UNMIK policije. Najveći deo odgovornosti leži upravo na međunarodnim bezbednosnim snagama, Kforu I UNMIK policiji. Žalosno je što do današnjeg dana, barem ja nisam upoznat da je ijedan izvršilac tog pogorma priveden pred lice pravde i da je dobio neku zasluženu kaznu“, rekao je Nedeljković. |
"Dobijamo uveravanja da su međunarodne snage na KiM danas bolje osposobljene i obučene, da imaju bolju obaveštajnu službu i da neće dozvoliti da se ponovi 17. mart 2004. godine", rekao je on.
Ministar, ipak, pozivajući se na iskustvo, strahuje, posebno posle smanjenja Kfora, da može nešto slično da se dogodi, jer je očigledno da na KiM postoje socijalne tenzije, iz kojih može da se izrodi nešto poput 17. marta.
Danas, kako je upozorio, dodatni izvor tenzija predstavlja plan sefa Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta i privremenih vlasti u Prištini, koji, između ostalog, podrazumeva pokušaj uspostavljanja takozvanih kosovskih institucija na severu pokrajine, čemu se Srbi protive.
"Verujem da se niko neće usuditi da taj plan sprovede mimo volje Srba. Ako je nešto dobro u tom planu, onda je to što se ne preti silom. To bi bilo pogubno i destabilizovalo bi, ne samo KiM, nego čitav Zapadni Balkan, jer nedopustivo je da se problemi, ma gde oni bili i ma kakvi oni bili rešavaju silom i sukobima", poručio je ministar Bogdanović.
Prama njegovim rečima, Srbija želi da na Kosovu bude uspostavljeno prosperitetno multietničko društvo, ali da je jedan od preduslova za to povratak oko 220.000 izbeglih i interno raseljenih građana.
"Ne možete se samo deklarativno zalagati za povratak Srba, za multietničnost, za pravnu zaštitu a da ne činite ništa da se to stvarno desi na terenu", kazao je Bogdanović.
|
I dalje ugrožena bezbednost Srba
Poslanik na listi Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija Saša Dujović rekao je da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje žive u izolaciji, svakim danom sve teže i teže. Prema njegovoj oceni, nasilje na Kosmetu može da se ponovi, imajući u vidu pretenzije Albanaca da u pokrajini ne bude Srba.
Zamenik šefa Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović ocenio je da se na Kosovu i Metohiji ništa nije promenilo od 1999. godine. On je rekao da NATO nije došao na Kosovo sa ciljem da sačuva integritet Srbije ili živote i imovinu Srba, već da okupira taj deo države i osigura vojnu podršku za proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine. "Da je to tako, nažalost, svedoče i ružni događaji iz marta 2004. godine kada upravo trupe NATO pakta, koje su tada imale oko 50.000 vojnika, nisu uradile ništa da sačuvaju, odnosno zaštite srpski narod", rekao je Martinović. Šef Poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić ocenila je da se šest godina od martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji stvari kreću nabolje.
|
Većina poslanika u Skupštini Srbije ocenila je danas da, šest godina od martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji, položaj Srba nije značajnije poboljšan, posebno kada je u pitanju bezbednost.
