ANEM protestuje zbog konkursa RRA
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) izrazila je protest povodom raspisivanja javnog konkursa RRA za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa - jedne lokalne za televiziju i dve regionalne i 50 lokalnih dozvola za radio.
ANEM od nadležnih traži da razmotre katastrofalne posledice koje po medijski sektor u Srbiji ima istrajavanje na ekonomski i sadržajno neodrživom broju elektronskih medija u etru i mere za uspostavljanje održive medijske scene i zadovoljavanje medijskih potreba građana.
Zakon o radiodifuziji propisuje raspisivanje javnog konkursa kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogućnosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa, a poslednje izmene Plana objavljene su u "Službenom glasniku" 15. januara.
ANEM ukazuje da se broj i vrste emitera i njihovih servisnih zona utvrđuju Strategijom razvoja radiodifuzije, kao i na nedostatke važeće Strategije i manjkavosti tog plana.
Poslednje izmene Plana raspodele uvažile su neke od primedbi, koje su se odnosile na neophodnost čuvanja, pre svega televizijskih frekvencija, kako bi se omogućila uspešna tranzicija na digitalno zemaljsko emitovanje, predviđena Strategijom digitalizacije.
Strategija razvoja radiodifuzije, iako formalno važi do 2013, prevaziđena je, neodgovarajuća društvenim potrebama, neusklađena sa Strategijom digitalizacije i opstruira razvoj srpske radiodifuzije.
Strategija razvoja radiodifuzije, umesto da, broj i vrstu emitera utvrđuje shodno potrebama društva i mogućnostima tržišta, u interesu obezbeđivanja medijskog pluralizma u demokratskom društvu, broj emitera vezuje za tehnički maksimum koji raspoloživi spektar omogućava, čime se radiodifuzija urušava.
Niko, osim medijskih i novinarskih asocijacija, ne postavlja pitanje održivosti medijskog sistema sa mnoštvom elektronskih medija, iako ono ne postoji ni u mnogoljudnijim državama, a Srbija prednjači u Evropi po broju legalnih zemaljskih analognih stanica i piratskih zemaljskih analognih stanica.
Legalne stanice podvrgnute su i obavezi plaćanja naknada za emitovanje viših nego bilo gde u regionu, a nadležno regulatorno telo nije se pokazalo efikasnim u propisivanju, ni u obezbeđivanju poštovanja odgovarajućih programskih standarda.
S posledicom neodrživog medijskog sistema građani se suočavaju svakodnevno. On za posledicu ima drastičan pad kvaliteta programa, pluralizam izvora koji za posledicu nema pluralizam sadržaja, već besomučno preslikavanje istog i ispraznog, naveo je ANEM.
