Od dijaspore ljubav i darovi
Humanost je postala samo reč. Teška i neobjašnjiva, a u savremenom svetu još i svakodnevno izrabljivana. Ljudskost oplemenjena ljubavlju i srećom i brigom o onima kojima je pomoć neophodna, jeste humanost na delu. Nažalost, sve je više nesrećnika u Srbiji kojima je svaka vrsta pomoći neophodna, a plemenitih darodavaca sve je manje.
Srpska dijaspora to zna i zato svako od njih pojedinačno poklanja ono što ima i koliko može. Tako je i ovih prazničnih dana u Beograd iz Frankfurta posle 18 sati putovanja stigla humanitarna pomoć u akciji "Jedna čokolada više". Namenjena je deci iz beogradskog Svratišta i porodici Stamenković iz Vranja. Za prevoz se pobrinuo Zdravko Mitrović, vlasnik agencije "Mitrović rajzen", a da put protekne bez problema bio je zadužen njegov brat Nedeljko Mitrović.
Posvećeni narodu
- Srbija turing u organizaciji mog brata Zdravka već 20 godina dovozi humanitarnu pomoć, ali se danas posebno radujemo što ćemo Božić ulepšati najmlađima - kaže Nedeljko, koji je sa bratom Zdravkom ceo život posvetio brizi za svoj narod.
- Cilj akcije "Jedna čokolada više" jeste da ulepšamo božićne praznike klincima beogradskog Svratišta, ali i da obradujemo familiju Stamenković iz Vranja. Želimo da u njihove živote unesemo malo božićne radosti, kako bi znali da nisu zaboravljeni i sami - kaže 27-godišnji Aleksandar Mijailović, biznismen iz Frankfurta, i objašnjava kako je ovu akciju pokrenuo samostalno, ali potpomognut agencijom "Mitrović rajzen".
- Po ugledu na naše starije, roditelje, bake i deke, želeo sam da probudim tu zaboravljenu i uspavanu ljubav i brigu o drugima i plemenitost kod mladih ljudi, mojih vršnjaka u rasejanju. Drago mi je što je akcija uspela, jer naše malo je nekima mnogo - kaže Aleksandar i dodaje da je ova tura humanitarne pomoći peta po redu od sredine decembra, ali akcija se ne završava s Božićem, već se nastavlja do Vaskrsa.
Briga pre svega
Ipak, Aleksandar ima jedva nekoliko dana da pristiglu pomoć sortira i prepakuje.
- Toj "deci ulice" je neophodna naša pomoć, ali i celokupna briga srpskog društva. Pošto mi iz dijaspore ne možemo da utičemo na maticu, preostalo nam je da se samostalno organizujemo kako znamo i umemo i to kroz razne vidove humanitarne pomoći.
- Petnaestak dana sam volontirao u Svratištu i uverio se koliko su toj deci potrebni odeća, školski pribor, obuća, ali i ljubav i briga - zabrinuto kaže Aleksandar, objašnjavajući da dečji izbor svakako nije bio život i rad na ulici.
- Parohija u Frankfurtu, predvođena ocem Simeonom, podržala je ovu akciju i omogućila da u njihovom podrumu skladištimo pristiglu pomoć.
- Pristiglu robu skladištimo i u jednoj beogradskoj osnovnoj školi i sve to mi vraća nadu da plemenitost nije zaboravljena kategorija ljudskog roda, ali je treba probuditi - kaže Aleksandar.
Utočište za 400 dece- Ljubav bi trebalo da bude čovekov put, a humanost je ljubav darivanja. Svratište ima oko 400 korisnika i svakoga dana dolaze devojčice i dečaci od četiri do 19 godina. Ta deca, uglavnom, žive i rade na ulici i Svratište je jedino mesto u Srbiji gde klinci s ulice mogu da dođu i okupaju se, ručaju, a ponekad i da prenoće ako su bolesni ili uplašeni - podseća sagovornik "Vesti", Aleksandar Mijailović.
|
