Beograd još daleko od Brisela

Na nedavnom susretu privrednika Srbije i Donje Saksonije u Hanoveru, učestovala je i dr Marzena Guz-Veter, predstavnik Evropske komisije za Nemačku. Njeno izlaganje delovalo je kao hladan tuš na potencijalne investitore, pa smo je zamolili da neke stavove pojasni za čitaoce "Vesti".

Dr Marzena Guz-Veter objasnila da je još dug put pred Srbijom ako hoće u Evropu

 

Prema onome šta ste rekli, izgleda kao da Srbija još dugo neće postati EU član?
- Sporazum o stabilizaciji koji je sa Srbijom potpisan u aprilu 2008. i Prelazni sporazum o liberalizaciji robne razmene između Srbije i EU, treba da ratifikuju sve članice EU. Srbija je učinila značajne korake, ali je još uvek ostao problem saradnje sa Međunarodnim sudom u Hagu. Na primer, postoje zemlje, kao recimo Holandija, koje ugovor ne bi ratifikovale pre hapšenja Mladića i Hadžića.

Znači li to da ova zemlja i dalje hapšenje Mladića i Hadžića postavlja kao uslov?
- To ne bih rekla, ali znam da je to jedan težak problem, i da je bitno da Srbija čini korake u tom pravcu. Ako Srbija pokazuje veći interes za njihovo hapšenje, utoliko će veći broj zemalja ratifikaciju da potpiše.

 

Ali, hapšenje Mladića i Hadžića ipak nije uslov koji EU postavlja?
- Znate, to je samo stvar interpretacije. To ne zavisi od EU Komisije. Naše je da obavimo tehničke pripreme, a političke odluke dolaze od zemalja članica EU. To znači da će blokadu pojedinih zemalja Srbija lakše da probije ako uhapsi Mladića i Hadžića.

Kakav je, u stvari, stav Evropske komisije ?
- Srbija ima perspektivu, učinila je mnogo, naročito prošle godine. Spada u napredne zemlje sa velikim privrednim potencijalom, evropski je region sa proevropski orijentisanim stanovništvom. Znači, uslovi postoje, ali na tom dugom putu do EU za Srbiju postoje i "domaći zadaci" koje ona treba da reši ako želi da sporazum ratifikuje.

Koji su to zadaci?
- Nezavisnost sudstva, jaka državna uprava, bolja parlamentarna kontrola Vlade, dalje reforme u privredi, borba protiv organizovanog kriminala, zaštita nacionalnih manjina i osoba s hendikepom.

Govorili ste i o problemima u saobraćaju?
- To je problem cele regije, a ne samo Srbije. Sva putna i železnička mreža treba da se uskladi sa evropskom, a to podrazumeva infrastrukturu i propise. Za EU komisiju je važno da ovaj sporazum potpišu sve zemlje regije, ali i da se one međusobno priznaju.

Šta to znači?
Na primer, postoji problem priznavanja Kosova od strane Srbije, a EU bi htela da se ovaj sporazum što pre tehnički pripremi. Ako smo svi za stolom lakše je. Pitanje samostalnosti Kosova može i kasnije da se rešava. Tu, pre svega, treba pričekati odluku Međunarodnog suda.